Ostale vesti

"Pet minuta gromoglasne tišine" povodom neslobode medija

Ocena korisnika:   / 0

Detalji

Objavljeno nedelja, 03 maj 2015 00:27

Novinarska udruženja su, povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, pozvala medije da se priključe akciji "Pet minuta tišine" i tada objave Proglas u kome ukazuju na tešku materijalnu sitaciju i cenzuru.

NUNS poziva medijske radnike da se zajedno suprodstave daljem unižavanju profesije i učine sve kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana.

Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika, istakao je NUNS.

Vlast i država su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure, ukazao je NUNS, dodajući da novo medijsko zakonodavstvo mora da zaživi kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodna i fer utakmicu na medijskom tržištu.

NUNS ističe da sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca najbolje govori stanju medijskih sloboda u Srbiji, da je u prošloj godini stotine medijskih radnika ostalo je bez radnog mesta i da se hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade. NUNS je posebno ukazao na izveštaj organizacije Reporteri bez granica (RSF) za 2014. godinu, gde se na svetskoj listi po slobodi medija Srbija se nalazi na 67. mestu od ukupno 180 zemalja.

Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija, ističe RSF i zaključuje da je  potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija.

Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije novinare (IFJ), od početka 2015. godine u svetu su ubijena 44 novinara. Ukuzujući na "sramotne neuspehe vlada da krivično gone ubice", IFJ poziva ljude širom planete da nedelju 3. maja posvete sećanju na ubijene novinara.

UNS: Bez istrage o privatizacijama

Mediji bi trebalo da prekinu emitovanje vesti na pet minuta, od 11.55 do 12.00, i Proglas objave na ekranima ili onlajn izdanjima.

"Pad Srbije na svetskim rang listama medijskih sloboda nije posledica samo materijalnog položaja novinara, nego i nastavljanja prakse vlasti i političara da koriste medije za političke obračune. Zato i ove godine, na Svetski dan slobode medija, moramo ponoviti da nema slobodnog novinarstva u uslovima bede, korupcije i straha od vlasti", navodi se u Proglasu.

Dodaje je da je godina za nama "izbacila" na medijsku površinu surovu činjenicu da slobodi medija ne preti opasnost samo od vlasti nego i "anonimnih čuvara privatnog kapitala". Podseća se da je ugušena kultna emisija "Utisak nedelje", kao i da uprkos obećanjima nisu istražene sporne privatizacije medija, "Večernjih novosti" i "Politike".

"Vlast smatra da je rešila probleme u medijskoj sferi time što je usvojila medijske zakone. Iako je njima obezbeđeno povlačenje države iz medija i prozračnost državnog finansiranja medija, i dalje nije vidljiva novčana pomoć koju dobijaju od stranih i domaćih donatora", piše u Proglasu.

Upozorava se da zakonom o javnom informisanju i medijima nije propisana obaveza finansiranja medija iz budžeta lokalnih samouprava, niti minimum izdvajanja, zbog čega četvrtina opština ove godine neće izdvojiti "ni dinar za projektno sufinansiranje medija".

Dodaje se i da zakon propisuje kraći rok za povlačenje države iz medija, odnosno njihovu privatizaciju u odnosu na ostala preduzeća, čime se dovodi u pitanje mogućnost da zaposleni u medijima uopšte dobiju novac za otpremnine.

U svom Proglasu, UNS zato zahteva da Vlada Srbije obezbedi novac i Ministarstvu za rad naloži da prioritet imaju zahtevi za otpremnine u medijima koji treba da budu privatizovani. Zahteva se i da vlada ispoštuje odredbe Zakona i omogući zaposlenima da postanu vlasnici svojim medija, ukoliko se ne sprovede njihova privatizaciju do kraja juna.

Traži se i da lokalne samouprave u budžetima za narednu godinu obezbede najmanje dva odsto za projektno sufinansiranje lokalnih medija i da se promeni Zakon o javnom informisanju i medijima, na način da su funkcioneri i lokalne samuprave dužne da obezbede novac za projektno finansiranje pod pretnjom novčane kazne.

Jedan od zahteva odnosi se i na Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, od koga traže da istraže odgovornost za ubistvo 39 novinara u ratovima u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu "umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost više od 50 novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida".

SINOS: Pogoršano stanje u medijima

Sindikat novinara Srbije (SINOS) pridružio se danas pozivima da se medijski poslenici uključe u akciju "Pet minuta gromoglasne tišine", ocenjujući da je devet meseci od donošenja seta medijskih zakona "stanje u srpskim medijima drastično pogoršano".

SINOS u proglasu tvrdi da su "komercijalni elektronski mediji i tabloidi postali neskriveni propagatori šunda i vlasti, da cenzura i autocenzura rastu, a da Srbija na rejting listi Fridom hausa pada".

U proglasu se ocenjuje da su inicijatori i promoteri zakona imali cilj da bude ugašena većina lokalnih medija, a da preostali budu privatizovani i stavljeni pod kontrolu. O njihovoj sudbini, tvrdi se, dodelom para iz lokalnih budžeta, odlučivaće "takozvani eksperti medijske koalicije koja stoji iza tog neustavnog, nedemokratskog i diskriminatorskog seta medijskih zakona".

SINOS je naveo i da nema slobodnih medija bez slobodnih novinara, koji moraju biti ekonomski obezbeđeni i radno-pravno zaštićeni. Međutim, ocenjuje se, u Srbiji se, u većini privatnih medija, radi za minimalnu i neredovnu platu, često "na crno" bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja i uz zabranu sindikalnog organizovanja.

Trasnsparentnost: U Srbiji napreduje pravni okvir medija, a praksa lošija

Poslednjih godina, u Srbiji ima napretka u pravnom okviru koji uređuje medije, ali su primena propisa i stanje u praksi loši, ukazala je danas nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS). TS je objavila ocene iz nacrta svog istraživanja stanja u medijima, sastavljenog u okviru šireg istraživanja o antikorupcijskom potencijalu društva.

To je nastavak istraživanja iz 2011. godine, od kada je registrovan napredak u pravnom okviru koji reguliše medije, ali i veoma loše stanje u primeni propisa, odnosno u praksi, ukazala je TS. Broj medija sa nezavisnom uređivačkom politikom i raznovrsnom produkcijom u stalnom je opadanju, dok se istovremeno povećavao broj registrovanih medija.

Uređivačke politike velikog broja glasila "usklađene su s političkim prioritetima vlasti ili centara moći, dok je veoma mali broj medija koji su očuvali integritet i kredibilitet, uglavnom na ivici egzistencije", piše u saopštenju. TS ukazuje da snažan politički i ekonomski uticaj i pritisak na medije vrše vlast i centri moći povezani s političarima.

"Autocenzura je dosegla neslućene nivoe, do te mere da većina medija samo prenosi izjave političara, ne postavljajući pitanja", kosntatuje se u izveštaju o istraživanju. "Na medije i novinare se vrši konstantan pritisak kroz optužbe ili aluzije da su 'neprijatelji', da rade u tuđem interesu, da su u sukobu sa interesom države i naroda. Ovo za posledicu ima minimiziranje kritike, kako bi mediji, odnosno novinari i urednici, time dokazali da su neutralni, a ne neprijatelji ili opozicionari", objasnila je TS.

Medijski zakoni usvojeni 2014. godine, predstavljaju napredak u pravnom okviru jer je time postavljena osnova za ukidanje državnog vlasništva u medijima i za projektno finansiranje, a usvajanjem novih propisa je povećana i transparentnost, pošto su postavljena pravila u vezi sa objavljivanjem podataka o vlasništvu nad medijima, konstatuje TS u saopštenju.

TS zatim ukazuje da je, međutim, "izostavljena obaveza objavljivanja podataka o finansijerima (donatorima) medija i najznačajnijim oglašivačima", iako se ta preporuka nalazila u nacrtu Antikorupcijske strategije. Ali, "u konačnoj verziji koju je usvojila Vlada, ta preporuka je izmenjena i odnosi se samo na javne servise, a zanimljivo je da je prvobitni tekst ostao u engleskoj verziji".

O korupciji se, piše dalje TS, u medijima može naći veoma malo tekstova ili priloga koji su rezultat istraživačkog rada novinara, bilo da su oni otkrili dokumente koji ukazuju na moguću korupciju, ili da su preneli navode svedoka, žrtava ili učesnika u slučajevima korupcije.

"O korupciji se, međutim, može naći ogroman broj priloga, ali su to u najvećem broju informacije o aktivnostima policije, tužilaštva ili Vlade, bez tragova analitičkog ili istraživačkog pristupa", ukazuje TS u saopštenju. Transparentnost Srbija je najavila da će u drugoj polovini ove godine objaviti kompletno istraživanje koje, pored medija, obuhvata analizu stanja i antikorupcijskog potencijala u još 15 segmenata društva.

izvor:021.rs