Ostale vesti

ŽIVIMO U VELIKOM BRATU: Snima nas pola miliona kamera!

Ocena korisnika:   / 0

Detalji

Objavljeno sreda, 26 novembar 2014 07:58

Građane Srbije svakodnevno snima najmanje 200.000 kamera, a nezvanične procene kažu da ih je bar 500.000. Reč je o uređajima koji su postavljeni na ulicama, u ulazima, javnim zdanjima, pa čak i na privatnim kućama. Kako “svevideće oko” motri i gotovo sa svakog šaltera, ulaza u samoposlugu, pa čak i običnog bankomata, procenjuje se da je broj kamera pod čijom smo paskom i do tri puta veći.

Najveći problem sa snimanjem je što je samo mali broj njih postavljen u skladu za zakonskim propisima. Srbija nema jedinstven propis koji reguliše oblast video-nadzora, pa se ovom pitanju pristupa selektivno i po principu “što nije zabranjeno, dozvoljeno je”.
Precizni podaci o broju uređaja za snimanje, koji prate kretanje građana, ne postoje. Procene govore da je samo u glavnom gradu instalirano oko 100.000 kamera, a bitno drugačije nije ni u ostalim većim gradovima. “Veliki brat” motri bukvalno na sve - ulice, ulaze, parkinge, garaže, parkove, škole, čekaonice, pa čak i autobuse. U strahu od kriminalaca i vandala, često se zaboravlja da se time osim privatnosti građana, krši i - zakon. Zaštita privatnosti veoma je važna “stavka” u Evropskoj uniji, pa otuda možemo očekivati da se uskoro i kod nas uvede red u ovu oblast.
Pravilo koje, makar na papiru, važi na Zapadu jeste da je za snimanje potreban pristanak ličnosti koja je pred kamerom, što je gotovo nemoguće obezbediti, ili - jedinstveni propis. Zato se smatra da jedino saobraćajni video-nadzor radi legalno. Tekovine Zapada su i nalepnice i upozorenja na mestima pokrivenim kamerama, kao i zabrana njihovog postavljanja u liftovima, toaletima, spavaćim sobama.
Dobrim rešenjem smatra se i “katanac” na pristup snimcima preko interne ili spoljne kablovske televizije ili interneta. Srbija je gotovo jedina zemlja u regionu koja nije rešila ovo pitanje.
Stručnjaci za bezbednost se slažu da se video-nadzorom sužava privatnost, i da bi zato ovu oblast trebalo precizno definisati propisima, ali i napominju da postoje mnogobrojne dobre strane ove vrste zaštite. Zahvaljujući kamerama, veliki broj provalnika i lopova odustaje od ulaska u objekte i od drugih krivičnih dela.
- Trebalo bi jasno razgraničiti u kojim slučajevima je dozvoljeno korišćenje video-nadzora - smatra Miodrag Plaović iz agencije za obezbeđenje MN. - Preventivno delovanje kamera je dragoceno, jer mnoge potencijalne učinioce krivičnih dela odvraća od lošeg nauma. Instaliranje opreme u stanove, hotelske sobe ili lične prostorije, sa druge strane, nema veze sa bezbednošću. Potrebno je jasno povući liniju između opšte bezbednosti i ličnog integriteta pojedinca.
Kamere za video-nadzor u slobodnoj su prodaji, a mogu se kupiti i za manje od 100 evra. U prodavnicama koje se bave prometom ove vrste robe kažu da postoji veliki broj modela, sa bezbroj funkcija, kao i da je prodaja stabilna. Najbolje se prodaju one jeftinije, koje su jednostavne za rukovanje i lako se ugrađuju. Kvalitetniji video-uređaji mogu da deponuju snimke, a postoje i “nevidljive” kamere za noćno snimanje.

izvor:pressonline.rs