Ostale vesti

Za radno mesto od 1.000 do 7.000 evra

Ocena korisnika:

/ 0

Detalji: Objavljeno petak, 25 oktobar 2013 20:12

Snalaženje Prečice do posla postoje svuda - u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u školama, bolnicama, policiji.., a podrazumevaju partijsku knjižicu, rodbinsku vezu ili plaćanje

Posao u državnoj službi teško se može dobiti bez „debele" veze, a ona podrazumeva partijsku knjižicu, rodbinsku ili zavičajnu povezanost i novčanu nadoknadu. U ovom trećem slučaju, cena je od 1.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od firme i radnog mesta.

Svi sagovornici Pressa saglasni su sa istraživanjem Infostuda, koje smo objavili juče, a pokazalo je da se u državnoj službi posao u većini slučajeva ne može dobiti bez veze. Kako su nam naveli, prečica do posla ima svuda - u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u bolnicama, policiji...

Namešteni konkursi

- To je poznata stvar i kako god se okrene, to je korupcija. Nema razlike da li neko plati za posao ili ga zaposle zato što je član stranke ili nečiji rod - kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Saradnik antikorupcijskog sajta Pištaljka Ivan Ninić kaže za Press da im je stiglo mnogo prijava o zapošljavanju preko veze. One se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: nepotizam i političko zapošljavanje.

- Ljudi koji su dovedeni preko rodbinskih veza ili ne rade ništa a primaju astronomske plate, ili se dovode na izmišljena radna mesta. Kada je reč o političkoj vezi, najčešće su dve vrste prijava - da je neko zaposlen bez konkursa ili preko nameštenog konkursa. Imamo primer da je Autobuska stanica u Leskovcu zaposlila 74 osobe bez konkursa, što je bio proizvod dogovora stranaka u lokalnoj skupštini - priča Ninić.

Tri prečice do zaposlenja:

1. Plaćanje:

Železnica 1.000 - 5.000

Zdravstvo 3.000 - 7.000

Prosveta 3.000

Lokalna samouprava 2.000

2. Članstvo u partiji:

Radnici se primaju bez konkursa ili

se konkurs namešta za unapred određene kandidate

3. Rodbinske ili zavičajne veze

Prema njegovoj, a i oceni većine naših sagovornika, zapošljavanje preko veze više dolazi do izražaja u malim sredinama.

Sa njim se slaže i direktor „Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić.

- Takođe, u ministarstvima ili javnim preduzećima gde je direktor ili ministar iz jedne partije, među zaposlenima je više članova te partije - smatra Nenadić.

Pressu se posle jučerašnjeg teksta o zapošljavanju javila Slađana Đ. (40) iz Čačka. Ona godinama pokušava da dođe do stalnog posla, ali bez uspeha.

- Od fotelje direktora do metle čistačice, za svako mesto treba ti debela partijska veza. Radna mesta popunjena su pre konkursa. Ili ti treba deblja koverta... Za mesto čistačice u jednoj gradskoj ustanovi tražili su i 2.000 evra - kaže Slađana Đ.

Radnik „Železnica Srbije" (ime poznato redakciji) otkriva da se u ovom, kao i u većini javnih preduzeća, radnici primaju preko veze sa direktorima ili sindikatima, a da radno mesto košta od 1.000 do 5.000 evra.

- Iskreno, i ja sam se pre 25 godina zaposlio preko veze, ali ranije se vezom smatrala večera i litra pića - kaže on.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Milorad Antić potvrđuje da se posao u prosveti često dobija za novac i da mesto košta oko 3.000 evra.

- Na drugom mestu je partijska knjižica, a na trećem su kumovske veze i poznanstva. Ako vam taj neko nije kum ili pobratim, teško da će vas zaposliti, bilo da se radi o radnom mestu tetkice u školi, nastavnika ili blagajnika - tvrdi Antić, i dodaje:

- Danas nam decu uče ljudi sa kupljenim diplomama, koji su i radna mesta kupili.

Kako strane kompanije zapošljavaju radnike?

1. „Koka-Kola"
Brojke pokazuju da se najviše ljudi u kompaniji „Koka-Kola Helenik Srbija" zaposli putem konkursa koji se objavljuju na internetu, kao i portalima Infostud ili Lako do posla - čak 50 odsto.
- Direktnim praćenjem oglasa na našem sajtu www.coca-colahellenic.omega.rs i slanjem CV-ja kod nas se zapošljava do 20 odsto ljudi. Iz baze podataka same kompanije kandidata koji su konkurisali ranije i prošli proces selekcije oko 25 odsto njih, a putem sajmova zapošljavanja primimo do pet odsto ljudi - kažu u ovoj kompaniji.

2. „Japan tobako"
Na imejl adresu kompanije „Japan tobako" potencijalni kandidati šalju biografije tokom cele godine. Drugi načini na koje zapošljavaju nove kadrove su sajmovi zapošljavanja, saradnja sa fakultetima i sajtom Infostud.
- Prošle godine uveli smo i program jednogodišnjih praksi za studente završnih godina ili tek diplomirane mlade ljude - pričaju u JTI.

3. „Vip mobajl"
U „Vipu" se ponose podatkom da je prosečna starost njihovih stručnjaka 30 godina. Najčešći način na koji zapošljavaju nove radnike su oglasi na kompanijskoj internet stranici, u rubrici „Karijera u Vipu".
- Tu su i oglasi u elektronskim medijima, poput sajta Infostud, kao i preporuke obrazovnih institucija. I zaposleni u „Vipu" su ohrabreni da se prijave na konkurs ili da preporuče odgovarajuću osobu. Do kandidata dolazimo i preko konkursa u dnevnim novinama, kao i na sajmovima zapošljavanja - ističu u „Vipu".

4. Unikredit banka
U Unikredit banci za početničke pozicije odabiraju kandidate na osnovu prispelih biografija, dok za više pozicije njihovi stručnjaci regrutuju i selektuju kadrove.
- Pre nego što se otvorena pozicija oglasi, nastojimo da pronađemo u našim redovima zaposlene koji imaju odgovarajući potencijal - ističu u ovoj banci.

Policija ne priznaje

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Nevenka Dimitrijević ne pamti kada je u zdravstvu raspisan konkurs za posao, a ljudi su zapošljavani.

- Za posao u našoj struci prva prečica je politika, druga novac, pa onda rodbinske veze - rekla je Dimitrijevićeva, u čijem sektoru, kako se priča, posao spremačice košta 3.000, medicinske sestre 5.000, a doktora 7.000 evra.

Predsednik Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov tvrdi da cena za radno mesto u policiji ne postoji.

- Čuo sam samo za primere da je nekome otac policajac, pa se i on zaposlio u policiji - kaže Barbulov.

Do pre nekoliko godina, javna je tajna bila da se mesto na pumpi plaćalo po 5.000 maraka, odnosno kasnije evra, i ta je tarifa važila godinama. Tek kada je uspostavljena bolja kontrola i kada je NIS privatizovan, to je iskorenjeno.

Sociolog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Stjepan Gredelj ističe da su naročito značajni zavičajni lobiji, ali i da je poznati crnogorski lobi oslabio u poslednje vreme:

Može li se bez veze do državne službe?

Rista Luković (45), službenik: - U ovoj državi sve ide preko veze, znam dosta primera jer sam radio u tim strukturama. Erozija je počela kada je umro Tito i sada smo dotakli dno.

Dobrivoje Aleksić (50), radnik: - Dominantnije su partijske veze, ne možete se zaposliti u opštini ako niste član partije. Pamtim da se 80-ih mesto u jačim firmama plaćalo 5.000 maraka.

Milanka Banković (63), penzionerka: - Samo preko veze može da se zaposli u javnom sektoru, evo odmah znam bar deset primera. Čula sam i da je neko plaćao, ali mislim da preovlađuju rodbinske i partijske veze.

Milica Lukić (55), službenica: - Ko nema vezu, nema šanse. Znam ljude koji su pokušali da se zaposle bez nje i nisu uspeli. Ne znam ko kune socijalizam, ali tada nije radio samo ko nije hteo.

- Južnjački je postao dosta jak, jer su tamo tradicionalni porodični odnosi snažni. Vojvođanski lobi je nešto više politizovan, a manje su zastupljene rodbinske veze.

Izvor: Press, 2011