Ostale vesti

Ovaj narod je gladan

Ocena korisnika:

/ 1

Detalji: Objavljeno ponedeljak, 30 septembar 2013 23:21

Daglas Mekartur, komandant okupacionih snaga Japana posle drugog svetskog rata, na jednoj večeri svojim oficirima je rekao da neće niko jesti meso zato što japanski narod gladuje. U Kruševcu se proteklog vikenda okupila politička elita SNS-a sa namerom da raspravlja o nekim svojim nazovi rezultatima, ali čisto sumnjam da je iko i pomislio, a kamoli rekao da je ovaj narod gladan. Daglas Mekartur je pokazao solidarnost i saosećanje prema neprijateljskom narodu, a naša politička elita nema nikakva osećanja prema narodu iz koga su potekli i koji je za njih glasao.

Kruševac još od sednice Vlade na Vidovdan nije poslao nikakvu poruku u svet, pa je odlučeno da se gomila gradonačelnika i ostalih okupi, malo slika i proćaska o svojim velikim uspesima.
Da li je bolje popločavati kamenim kockama ili raditi štampani beton, da li je bolje saditi papučice ili belagone, kako pribaviti „donacije“ ili koliko može saobraćaj da funkcioniše bez semafora?
Ne, ja se to malo šalim, na sednici su „razmenjena liderska iskustva, eliminisana loša i usvojena dobra praksa“, što mnogo znači jednom običnom građaninu verovatno.
Sada, kad on zna da je izvršena ovakva eliminacija, mnogo lakše će mu pasti glad i strpljene na koje ga stalno pozivaju.
Naravno, sednica je bila zatvorena za javnost, valjda da neko ne iskopira formulu za uspeh i proslavi se za kratko vreme. Nikome nije jasan cilj ovog sastanka, pošto je „neumesno“ bilo koga smeniti, jer su na vlasti samo malo jače od godinu, a obzirom da su svi vrlo sposobni „menadžeri“ i sama reč „smena“ je vrlo neumesna.
Znači došli smo da se hvalimo i paradiramo. Da stvaramo lažnu sliku da se nešto dešava, da se nešto radi, da obećavamo nekakve investicije koje samo što nisu, i da pokažemo „ želju za oporavak privrede i razumevanje za težak život ljudi“.
Pa kako je pokazano razumevanje za težak život ljudi?
Da li je iko od funkcionera posle sednice ostao gladan?
Da li je otišao na Autobusku stanicu da čeka prevoz za kući ili je seo u službeni auto?
Da li je za trenutak osetio grižu savesti što troši tuđe pare?
Ne verujem.
Kad samo pomislim na predstojeće slave, gradske, stranačke, školske i šta ti ja znam koje još, i na njihove face kako nestrpljivo čekaju da se završi protokolarni deo koji je za javnost, da bi se zaselo za astal, što naravno nije za javnost, da se jede i pije i da se slavi nešto, nikome nije jasno šta, jer koliko znamo nije još poznat datum kad je neka stranka ili institucija primila hrišćanstvo.
A narod samo treba da bude strpljiv pa će i on jednom tako.
Samo da prođe još ova zima, pa da prođe još godina, pa da dođu investitori, pa ovi predhodni baš sve upropastili, pa ovi sadašnji se ništa nisu pitali i ako je pola njih već bilo u proteklim sazivima, pa da se stabilizujemo, pa da se konsolidujemo, pa da se još neki put sastanemo, da se malo kao iskritikujemo i sve tako u krug, ko zna dokle i do kad.
Kako može bilo ko da kaže i da pomisli da je uspešan ako je njegov narod na ivici egzistencije i to je vrlo lako dokazivo. Prođite gospodo pijacom i vidite ko koliko kupuje i ko sprema zimnicu, ili uđite u mesaru gde ljudi kupuju po 150g mesa ili jedna baka koja traži dve viršle, ili u prodavnici na meru, gde dok svi čekaju za 100g začina ili 300g keksa, a jedan direktor javnog preduzeća kupuje nekakvo sirće i pistaće za 1000 din? Zaboravite na priču o uspešnosti i šta je neumesno, a šta ne?
Nije neumesno nekog smeniti, neumesno je ponašati se kao da je ovaj narod za vas glasao zato što mnogo voli da budete privilegovani, da dobro jedete i da se oblačite, da se vozite i da putujete, da asfaltirate svaki puteljak do porodične kuće u zabiti iz koje ste došli, da delite prijateljima i rođacima i da pričate bajke u koje ni vi sami ne verujete.
Vaš prvi uspeh biće kada shvatite da postojite zbog naroda, a ne narod zbog vas.
Do tada ništa…