/ 4
Postoji jedna drevna legenda o tri muškarca koji su nosili svaki po dve vreće. Ali nijedan od njih nije teret osećao jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga pozadi, visile obešene na drvenoj motki na ramenu.
Upitali su prvog čoveka: ŠTA IMAŠ U VREĆAMA?
Prvi čovek im je odgovorio: “Svi moji uspesi, sva dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti – u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći napred imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mozgam šta ću. Stalno sam s njima, kako mislima tako i osećanjima. Stalno radim na njima.”
Taj se čovek često zaustavljao, gledao unazad, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čoveka upitali isto.
Rekao je: “U vreći napred nosim moja dobra dela, shvatanja o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, i ponekad su veoma teške.”
Treći je čovek odgovorio:
“Na prednjoj vreći napisao sam reč "Dobra sećanja". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o svojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred. Vreća na leđima ima natpis “Loša sećanja” i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz tu rupu oni odu zauvek. JA SAM SLOBODAN. JA NEMAM TERETA KOJI BI ME USPORAVAO U HODU.“
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
