/ 0
Vraćam se u „bezbrižnu“ realnost.
Opredeljenje postoji – „bezuslovna borba protiv korupcije“. Biće doneta strategija i definisani ciljevi. Treba da ih prati akcija- ozbiljno stvaranje strukture za taj poduhvat i permanentna borba.
Prvi uslov su jaka država i jake institucije. Uzročno – posledična povezanost. Kod nas tako nije. Postavlja se pitanje da li je slaba država postala plodno tle za korupciju ili je dugotrajna korupcija oslabila državu, koja nikada i nije bila jaka.
U središtu problema, posmatranog iz bilo kog ugla, je čovek. Čovek u državi i njenim instiucijama i čovek izvan nje koji generiše sile entropije protiv države. Skup pojedinaca čini grupu, ona se transformiše u zločinačko udruženje, a ono postaje mafija.
Mafija sa svojim ljudima ima svoje zakone, a država sa svojim ljiudima njene. Ko je jači pobediće. Ili se jednostavno, zahvaljujući ljudskom faktoru, nađu na sredini, dođeš mi – dođem ti. Još kada se tu nađu i tajkuni i tajkunizacija države. Ma oni su zakon.
Uspostavljena je ravnoteža i sve funkcioniše, ali na znatno nižem nivou. Sve je definisano po određenim principima. Država i njene institucije imaju, na staklenim nogama, definisane ciljeve i rade na suzbijanju sistemske korupcije.
Međutim, i staklonoga logistika te iste nam države ne prati takve ciljeve. Usvajani su loši zakoni, koji unapred svaku borbu obesmišljavaju, puni rupa i rupica. Donošeni su u korist moćnika, na šta je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije.
Odabir kadrova koji primenjuju takve zakone je neselektivan. Sve se radi iza kulisa, bez namere da se uposle ljudi koji mogu da korupciju stave pod kontrolu. Sa jedne strane imamo koncentraciju moći, a sa druge koncentarciju nemoći. Ali čine se pokušaji da nemoć zada početni udarac moći korupcije. Nadamo se nokautu.
U državnom sistemu postoji dualizam. Sa jedne strane ona generiše koruptivne radnje, kroz javne nabavke na primer, a sa druge strane teži da se bori protiv njih, formirajući institucije sa ograničenim nadležnostima, a samim tim i ograničenim mogućnostima da intervenišu.
U tom smislu je oformljena Agencija za borbu protiv korupcije. Efekti njenog rada su vidljivi, čini se više u novinama i na televiziji nego u realnom životu. Ali su vidljivi. Neki bi rekli dovoljno kolika joj je moć. I zaista, mogla bi biti veća. Kako u borbi protiv korupcije tako i u suštinskoj edukaciji građana. Edukacije ima po sistemu „mečki na rupu“.
Edukuju se, recimo, službenici u lokalnim samoupravama, na čiji rad korisnici njihovih usluga, tj. građani, imaju žalbe. U susret građanima treba kreirati edukativne projekte koji bi stimulisali nevladin sektor da se pozabavi ovom temom, a čije aktivnosti bi Agencija podržala. Edukaciju, kao i borbenu gotovost, treba da podrže i mediji, bez senzacionalističkog pristupa problemu korupcije.
Agencija treba vrlo aktivno da učestvuje u javnim raspravama, kada su nova zakonska rešenja u proceduri donošenja. Naročito kada su u pitanju antikorupcijski zakoni. Da se izbori za veća ovlašćenja.
Za tako nešto treba da pomognu narodni poslanici u Skupštini Srbije, korekcijom postojećih i donošenjem novih zakona. Da rade u korist Agencije, a kad je tako, po difoltu, rade u interesu građana.
Neminovan je bilding kontrolne funkcije Agencije. U tome građani treba da daju svesrdnu podršku, svojim percipiranjrm korupcije i preduzimanjem određenih koraka - uzbunjivanja, u smislu aktivne borbe protiv korupcije.
Gradjani čekaju pruženu ruku Agencije, samo tri prsta nisu dovoljna.
Izvor: OK Radio, boban
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
