Info servis // Ostale vesti // Neovlašćeno prisluškivano: Hoću u svoje telo! Ne vredi, prodao si mi ga… 
/ 1
On je tražio i težio da se vrati u svoje telo. U telo koje je dobrovoljno napustio, sve misleći da je dobar pazar napravio – telo je u svemu isto ali je ono stavljeno pod komandu neke druge energetske sile.
Jasno je osećao da će uskoro pred nekim Strašnim sudom odgovarati – nevidljivim, koji stalno zaseda, na kojem nije moguće potkupiti sudije, angažovati lažne svedoke ili platiti pokvarene advokate…..
Njegova prvobitna duša je skrajnuta, odgurivana i izgurana, slobodno luta Podnebesjem, sastaje se sa svima onim koji su otišli odavde a nisu dobili dozvolu za useljenje u Nebo – ode, pa se vrati, procenjuje, razmerava, gleda, uočava, gleda sebe sa strane jer u telo ne može da uđe, komandni most je zauzet, sada bi on neku primedbu da uloži, sada bi nešto drukčije da čini, ali ključa nema, šifra promenjena, pa tužno gleda kako i šta se o njemu, oličenom u njegovom telu, priča .
Razgovor:
*Ja hoću da se vratim u svoje telo.
-Ne može, tek sam počeo ono što mi je u planu.
*Da, ali ja sam se predomislio.
-Kasno, imao si vremena, dao sam ti predlog i čekao sam. Ti si sam odlučio.
*Ti si me ucenjivao, morao sam.
-Niko ništa ne mora, mora samo da se umre, a naravno znaš da cilj opravdava sredstva.
*Jeste, ali si protivzakonito prikupljao podatke o mom životu i radu.
-Da, jesam, ali šta je veći prestup, moje nezakonito dokumentovanje kako živiš i radiš ili tvoje nezakonito postupanje?
*Pa, niko nije znao, ja sam se prikazivao onakvim kakvim su me ljudi želeli…
-Tačno, a mi smo učinili samo da se pokažeš u pravom svetlu.
*Ko je o tome odlučio?
-Ti.
*Kako?
-Svojim željama.
*Od kud si ti znao moje želje.
-Bio sam uz tebe, slušao sam šta pričaš, zavirivao u svet tvojih nadanja i maštanja i nije bilo ničeg spornog da ćeš za ostvarenje toga čemu težiš učiniti ono zbog čega bi sada da poništiš naš ugovor.
*Pa nismo pravili nikakav ugovor.
-Jesmo, jesmo, još onda kada si ... – tada smo mi napravili ugovor, sačuvao sam te, pazio i gajio. Davao ti vetar u leđa i samo si mi predao telo kada si postao ... . Ranije mi nisi trebao.
*To je prevara!
-U čemu je prevara?
*Ja sam mislio da si mi ti prijatelj, da me pomažeš, da sam ja to zaslužio.
-Pa jesi, zaslužio si, sam si malo pre potvrdio da te pomažem do vremena koje sam čekao.
*Ja hoću u svoje telo, ja hoću da budem onaj prvi JA.
-Pa zar nisi?
*Nisam, sada me niko ne voli, svi me gledaju kao krivca, niko me ne uvažava, svi sa mnom kontaktiraju samo koliko moraju.
-Pa zar nisi izdajnik?
*Nisam, ja nisam nikoga izdao.
-A Boga?
*Ja u Boga ne verujem.
-A posle toga?
*Šta i – i oni su me pritiskali isto kao ti sada, pa sam i njima obećavao ono što su želeli da čuju…
*Šta posle toga, i sam znaš šta sam morao da biram, ili da pristanem ili da se obnaroduje ono što su nezakoniti prikupili o meni, o mom životu i radu.
-I kako sada stoji situacija?
*Šta kako – sada mi opet sa tim prete i više ne znam šta ću.
-Imaš li ideju?
*Da, da se vratim u svoje telo, da se izvinim za greške i probam drukčije.
-Kako ćeš Boga da odobrovoljiš?
*Rekao sam ti da u Boga ne verujem i baš me briga za njega. Nije on ni moj glasač niti broji glasove posle izbora.
*Pa šta sam onda uradio – obrukan, mašu mi dosijeom o životu i radu, a pare da dam tebi. Ne pada mi na pamet!
-Pa ne moraš, drži pare, a za dve nedelje će u nekim novinama da osvanu delovi tvog i još nekih dosijea, gde ćeš onda? Mogu li pare da te spasavaju?
*Ja nikom ne plaćam-svi plaćaju meni!
-Tako je, zbog toga si i prepustio ovo mesto, imaš pare, uživaj!
*Pa šta ti radiš, nije da ćeš uvek biti ovde?
-Ja sam tu stalno, merim i gledam, kupujem mesta, ustupaju mi svoja tela, ja imitiram ljude, uzdižem ih ili ih ukopavam, ja studiram ljudske duše, da bih i ja napredovao.
*Pa ko si ti?
-Kupac, trgovac, obmanjivač, kušač, kazna, sve sam ti ja i tvrdo držim ono što je moje, ono što sam zakupio.
*Kako?
-Nikom ništa ne ustupam dobrovoljno, uvek tražim interes.
*Pa i ja sam našao interes i vidiš šta mi, odnosno šta ti, rade?
-Jeste, ali si ti tražio tvoj lični interes, krijući se da je to narodni interes.
*Ti znaš da sam ja šef ?
-Jesi li?
*Jesam!
-Nisi ti, ja sam njihov šef, hajde idi takav bez tela koje si mi ustupio – ne možeš, ti si nevidljiv! Ali, ja mogu, mene moraju da slušaju, vide mene i misle da si to ti!
*Znaš li imaju li novine koje najavljuju objavljivanje mog dosijea stvarno taj materijal i otkuda im?
-Imaju, ima poštenih ljudi u policijama, dali kopije, posakrivali u bunkere, u suve bukve….. nema tajni. Vaš bog je rekao da tajni nema!
*I šta sada?
-Na šta misliš bivši posedniče ovog tela?
*Gde ću ja?
-Budi gde hoćeš, meni ne smetaš, nisi vidljiv, niko te ne vidi i ne čuje, gledaj šta si prodao, a da si dobio samo iluziju. Ja te progurao od fakulteta do predsednika a ti umislio kako si to ti učinio – tvoja je duša meka, Bog te bacio na kaljenje i ti izgoreo na prvoj vatri. Ostaješ ni ovde ni tamo. Ako razumeš!Ti si kriv jer si bio umislio kako si za tvoje napredovanje ti zaslužan. Sada vidiš sve, samo malo kasno!
*Pa pomozi mi, ipak si ti ja.
-Ja sam samo u tvom odelu. Telo izvršava naloge duše, tvoja duša je skrajnuta, ne pita se ništa, sada tvojim telom upravljam ja. Možda ti se to sada ne sviđa ali ništa ne možeš da promeniš – kao što ti kažeš, da su te izabrali da upravljaš i ti to radiš onako kako radiš.
Dok smo mi posednici tela čoveka, mi komandujemo i mi odlučujemo hoćemo li nekada dozvoliti isteranoj duši da se zgreje u svom telu.
Mi se bojimo vašeg boga – on je moćan, on može da nas istera, on ima pomoćnike koji to isto mogu u njegovo ime, ali mi ništa i ne radimo a da njega naljutimo, mislim tog vašeg boga – mi njemu pomažemo da pravilnije sagledava kvalitete neke duše, koja se za neke sitne usluge telu preda, proda, pokori…… sve kako ja sada činim u tvoje ime – nigde moje krivice, a ti se spremaj!
*Ima li neko brže rešenje ove moje situacije?
-Naravno, uvek imaju dva rešenja – jedno dobro i jedno loše. Pa biraj! Ti nemaš telo, tvoje nekadašnje telo je sada moje, i ja ću brinuti o njemu – kada budem hteo da ga napustim odlučiću šta ću sa njim – možda ti nekada dozvolim da se vratiš u njega, ali ću pre toga da ga učinim tako omrznutim da sumnjam da ćeš smeti i želeti da sve vratiš u pređašnje stanje.
A pare, pa njih mi moraš vratiti. Meni ne trebaju pare, ali ih oduzimamo od vas koji su za pare prodavali sve.
Znači: Od para koristi nećeš imati. Jedina korist ti je iskustvo koje ćeš steći ali ga nećeš moći koristiti u ovom tvom kratkom boravku na Zemlju, a u Nebu novac nije potreban.
Ukupno gledano: Mnogo si glup što si bilo šta radio zbog para! Šta će tebi sada pare?!
*Gde ćemo sada?
-Za tebe ne znam, ja idem u narod, na provod, zaslužio sam to.
Neovlašćeno prisluškivano!
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
