/ 0
Atina – Stelios Papas, iz atinskog kvarta Nea Smirni, ponosni je vlasnik lepo opremlјenog kioska na minijaturnoj platiji, u zaleđu glavne avenije Venizelu.
Nјegova radnjica, registrovana za prodaju novina, cigareta, žvakaćih guma, kondoma, baterija i ostale sitne robe, tokom kriznih godina izrasla je u mini-market. Nema samo od ptice mleko.
Osim što je preduzimlјiv, uvek u “kombinacijama” i nimalo ne liči na invalida, što je bio preduslov da dobije dozvolu za kiosk, Stelios je u kraju poznat i kao “političar sveopšte prakse”.
Na izvoru je informacija, jer su mu sve dnevne novine pred nosom, smatra on, pa je logično da je kvalifikovan da javno izrazi svoje mišlјenje. Redovno predsedava “džabalebaroškom politbirou”, koji čine penzioneri, regularni, vojni i policijski, koji su sleteli na grbaču države, rentijeri stanova i nekadašnji vlasnici zanatskih radnji koje je talas evropske krize po kratkom postupku degažirao na biro za socijalnu pomoć. Svakodnevno se okuplјaju u večernjim satima da uz rashlađeno PGP (patriotsko grčko pivo) “mitos” raspetlјaju ono što neuki političari tokom dana zapetlјaju.
Inače, kao u pravom parlamentu, tačno se znaju pozicije. Stelјos superiorno sedi na tapaciranoj stolici. Nekoliko njegovih najodanijih istomišlјenika je na tronošcima ispred “Koka-kolinog” frižidera, a opozicija je raspoređena ispred “Alđidinog” sanduka za sladoled. Pivo se kao “sveta” roba drži u specijalnom rashlađenom, s gornje strane providnom, frižideru. Ispred svih su raspoređene kartonske kutije za lјuspe od suncokreta i pistaća, kao i prazne konzerve za opuške.
Večna tema – zeleni (Pasok) ili plavi (Nova demokratija) otišla je u istoriju. Danas su aktuelne dileme “drahma ili evro”, Aleksis Cipras ili neki novi činovnici u italijanskim cipelama i odelima, sa “berlinskim mozgom” i MMF-ovim osećajem za socijalnu pravdu.
Žustra rasprava vodila se prošle nedelјe o “kiparskom pitanju”, ali je Stelјos širi kontekst fokusirao na konkretno i sudbinsko pitanje – čiji je evro?
„Kako, čiji je? Pa, naša, evropska valuta“, prvokativnim tonom odgovora neko iz suprotnog bloka.
“ E, to hoću da čujem. Jesu evropske, ali nisu naše pare. Kako su naše, ako nedelјu dana ne možeš da uzmeš svoju ušteđevinu iz svoje banke. Ako tvoj predsednik, premijer, glavni bankar… ma čitava zemlјa, ma kako mala bila, ne može da uradi ništa da ti podigneš crkavicu za lekove ili ne daj bože za sahranu… Kako je onda to naš evro?“
„Pa, dobro, jest nezgodno za braću na Kipru…“, ubacuje se bivši biznismen.
„Ne, ne… baš je zgodno. Treba da stavimo prst na čelo i razmislimo čiji je evro. Naš ili samo njihov? Ja mislim da je nama poslat kao “ogrlica sa čipom”, ako se tako zove ono što stavlјaju lopovima kad nema mesta u zatvorima, pa ih puste kući. Bili smo srećniji u vreme naše stare drahme. Dobra, loša, slaba ili jaka, bila je naša!“
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
