/ 0
Bilo jednom jedno lepo malo selo. Bilo je divno živeti u njemu, mada su imali jedan problem.
Vode je bilo samo ako je padala kiša.
Da bi taj problem rešili jednom za svagda, seoski starci su odlučili da sklope ugovor s onim ko da najbolju ponudu za svakodnevno dovođenje vode u selo.
Dvojica su se prijavila za taj posao i starci su odlučili da sklope ugovor s obojicom. Mislili su da će malo konkurencije održati niske cene i osiguravati snabdevanje vodom.
Prvi od dvojice, Vlada, odmah je odjurio da kupi dva čelična vedra i počeo da trči napred-nazad kilometar i po dugim putem koji je vodio od sela do jezera. Odmah je počeo da zarađuje jer je od jutra do mraka crnčio noseći s jezera vodu u vedrima. Praznio ih je u veliku betonsku cisternu koju su sagradili seljani. Svakog jutra morao je da ustaje pre svih ostalih, da bi obezbedio da imaju dovoljno vode kad god im zatreba. Bio je to težak posao, ali bilo mu je drago što zarađuje i što je vlasnik jednog od dva ekskluzivna ugovora za taj posao.
Drugi čovek, Marko, nestao je na neko vreme. Mesecima ga nisu viđali, zbog čega je Vlada bio vrlo sretan, jer nije imao konkurencije. Sav novac je išao njemu.
Umesto da kupi dva vedra i takmiči se s Vladom, Marko je sačinio poslovni plan, formirao korporaciju, našao četiri investitora, zaposlio predsednika da obavlja posao i vratio se posle četiri meseca s građevinskom ekipom. U roku od jedne godine njegova ekipa je sagradila veliki vodovod od čeličnih cevi koje su povezivale selo s jezerom.
Na velikom svečanom otvaranju Marko je objavio da je njegova voda čistija od Vladine. Znao je da je bilo žalbi da u Vladinoj vodi ima zemlje i prašine. Takođe je objavio da će snabdevati selo vodom 24 sata dnevno i 7 dana u nedelji. Vlada je vodu isporučivao samo radnim danom. Zatim je objavio da će za svoj kvalitetniji i pouzdaniji izvor snabdevanja seljanima naplaćivati 75 % jeftinije nego Vlada. Seljani su ga usklicima pozdravili i odmah otrčali do pumpe na kraju Markovog vodovoda.
Da bi se takmičio sa njim, Vlada je odmah snizio svoje cene za 75 %, kupio još dva vedra i počeo da dovlači dvostruko veću količinu vode. U nameri da obezbedi bolju uslugu, unajmio je svoja dva sina da mu pomažu u noćnoj smeni i vikendom. Kad su momci odlazili na studije, rekao im je: "Požurite da se vratite, jer će ovaj posao jednog dana biti vaš".
Iz nekog razloga, njegova dva sina se posle završenog fakulteta nikada nisu vratila kući. Na kraju je Vlada imao problema sa radnicima i sindikatom. Sindikat je zahtevao veće dnevnice, bolje benificije i tražio da njegovi članovi ne nose više od jednog vedra odjednom.
Marko je, s druge strane, shvatio da je voda sigurno potrebna i drugim selima, ne samo njegovom. Preradio je poslovni plan i otišao da svoj brz, produktivan i jeftin sistem za isporuku čiste vode prodaje selima širom sveta. Zarađuje svega jedan cent po vedru isporučene vode, ali zato isporučuje milione svakog dana. BEZ OBZIRA NA TO DA LI ON RADI ILI NE, milioni ljudi troše milione vedara vode, a sav taj novac sliva se na njegov bankovni račun. Vodovod koji je sagradio Marko nije isporučivao samo vodu selima već i njemu novac. Marko je dugo i sretno živeo, dok je Vlada celog života naporno radio i borio se s financijskim problemima!
Sagradite i vi svoj vodovod
izvor:praveideje.com
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
