/ 1
Dobar Vam dan. Ja sam Srpkinja iz jednog predivnog sela, u jednom predivnom kraju, u jednoj predivnoj zemlјi. Nekada je to bio prelep zeleni prostor prepun raskalašne prirode, a sada je pretežno žut – zbog suše, HAARP-a ili čega već. A sada kao i većina mlade Srbije, živim u prestonici. Iskoristiću ovom prilikom onu poznatu: Rodila sam se u Jugoslaviji, živim u Srbiji, a umreću u Beogradskom pašaluku.
Razlog zašto Vam se obraćam je… sastavlјen iz više njih.
Prvo: ali ne i najbitnije, muka mi je više od ove srpske poslušnosti. Cela politička scena mi se gadi. Prosipaju iz šuplјeg u prazno već godinama, a stalno nalaze po neki zlatnik u tom situ, dok narod gladuje. Na to bi neki rekli, pa neće uskoro biti gladi, uvozićemo Monsanto seme i potrovaćemo se siti. Pa to i nije daleko od istine. S tim što ne verujem da ćemo uvoziti pomenuto. Pre će nam ga Amerika pokloniti. Onako, bratski, pošto su nam uvek želeli sve najlepše. Hvala Bogu, pa je Srbija bogata zemlјa, pa će imati para da sledeće godine kupi to isto seme, bez bojazni da će postati dužnik nekoj tamo kompaniji. Ipak je Amerika daleko od Balkana… Zar ne? Samo smo zaduženi po glavi stanovnika toliko da nam se glave i ne vide od smeća koje nas okružuje.
No, da se vratim na ovu državnu paradu. Primetila sam da je ta reč (parada) jako popularna prethodnih nekoliko godina i uvek se uzima u negativnom kontekstu, pa sam rešila da je upotrebim u ovom slučaju. Zar je moguće da od toliko lјudi na političkoj sceni Srbije nema ni jednog čoveka? Zar je moguće da reč u našem državnom vrhu ne vredi ni paru, što bi narod rekao. Mada para danas i ne vredi puno. To objašnjava neke stvari. A i ne samo u državnom vrhu. Toliko lјudi na planeti… a sve manje lјudskosti.
Zar je moguće da je narod toliko otupeo od svega što nam se izdešavalo, da ne podiže glavu više ni zbog koga i ni zbog čega? U narod ne ubrajam poznate nam „huligane“, nevaspitanu decu dresiranu da prave haos kako bi se oslobodili pritiska pod kojim svi živimo. Izvinjavam se, ne volim da generalizujem stvari, ali mislim na većinu.
Zar je moguće da u ovo vreme tehnologije i informacija na TV-u ne možeš da upreš prstom i kažeš „E, to je dostojanstven čovek, i Srbin, u Srbiji“? Čast izuzecima, poput Nikole Aleksić i sličnih, koje narod niti sluša, niti želi da shvati. U stvari, on je na uslovnoj, ne sme čovek više ni da govori šta misli. Nemamo čobanina, pa „poput stada ovaca blejimo i idemo na klanje“. Kud svi, tu i mali Radojica. Ako se po jutru dan poznaje, nagrabusili smo. Policija najavlјuje hapšenja kako bi oni koji imaju načina mogli da se spasu odgovornosti. Vlast. Nemam reči da iskažem koliko je smešno, samo što mi suze ne krenu.
Ne želim da dužim, ali ne mogu da ne primetim koliko je lјudi nezainteresovano za svoju budućnost i budućnost svojih pokolenja.
Ima onih koji spas vide u Evropskoj uniji. Naposletku, sve moćne zemlјe Evrope su tamo. Jesu dužni i tužni, ali su sila. Pa onda čuveni STO (Svetska trgovinska organizacija), svetska trovačka organizacija pre svega. Ili NATO koji nas je unakazio, gazio i zvao Vole. Ali sve to bi podpomoglo našu ekonomiju. Kupovali bismo jeftino, ali kvalitetno smeće.
Ima onih koji spas vide u majci Rusiji. Naposletku, Rusija je uvek bila uz nas kada nam je to trebalo. Nekako je uvek u to vreme imala svoje probleme, pa je mogla da nam da samo moralnu podršku, ali mi smo im ipak veliki dužnici, jer i oni nam žele sve najbolјe. Pa zar bi nas sestra naša iskoristila? Nikada nisu imali pravu priliku da se usprotive kada su nas bombardovali. Ipak je Amerika velika sila, pa zamislite šta bi se desilo da je Rusija stala na našu stranu! Treći svetski rat bi počeo! Sve ovo što se dešava u svetu, jeste crno, ali ipak nije svetski – samo je globalni, tihi, podmukli.
Drugo: narode, lјudi Pravoslavne vere i vi koji ne verujete ni u šta ili verujete u sebe, zašto ste toliko otrovani mržnjom? Zar nas vera ne uči lјubavi? Oni koji ne veruju u Boga, neka ipak pročitaju zapovesti, makar zamišlјajući da su sami bogovi. Ne menja se tu ništa drastično, i dalјe je poruka iste prirode. Ali tu se takođe uči pravdi i zakonima. To su čiste moralne dogme koje kada bi svi praktikovali bez izuzetka, svet bi bio poput Raja. Jasno je da je đavo uzeo svet pod svoje i da ga grčevito steže, kao da mu je poslednje. A nadam se da jeste.
Svi koji žele promene su spremni da ubiju, zakolјu, premlate, i ostale gnusne radnje. Nemojmo se više ubijati. Pa zar nam nije bilo dosta? Truju nas mržnjom sa svih strana. I ono malo novina što je nezavisno je preplavlјeno srdžbom i nasilјem. Čak su i neki predstavnici vere uvučeni u Đavolјu rabotu. Narode, moguće je, zaista jeste, da se stvari promene. Mi smo kao nacija u dubokoj depresiji. Niko ne vidi izlaza i niko i ne pokušava da se izvuče. Samo da se udari briga na veselјe, ako se ima para. A ako se nema, onda se udaraju komantari na internetu. A nekad i sve skupa. To je naš aktivizam. Mislim da smo se dovolјno gušili u tuđim gov… greškama.
Tačno je da samo sloga Srbina spašava, ali ima tu još nečeg. Samo sloga svet spašava, takođe. Znate li priču o Islandu? E, to nama treba. I ne samo nama, nego svim zemlјama sveta. Za neinformisane; pri tome ne omalovažavam nikoga jer ni sama nisam čula od većih medija do to pominju, a kamo li hvale; to je zemlјa u kojoj samo što ne teče med i mleko. Pročitajte sada na Vikipediji treći paragraf o toj zemlјi i sve je jasno. Vesti su navodno procurele zahvalјujući nekom italijanskom radiju. Sigurno se više o tome može saznati ako se dublјe čačka po internetu, ali to mi trenutno nije najvažnije. U svakom slučaju većina ne bi otišla na Vikipediju da pogleda, pomalo zastarele, statistike o toj zemlјi.
Dakle: Island. Evropska zemlјa koja je otišla pod stečaj 2008. godine. Demokrate su skoro sve rasprodale, pa se narod pobunio i upornim protestima smenio vlast. Došli su levičari. Mislili su, to će ih spasiti. Zvuči li poznato? Međutim, i oni su odmah pritiskani da otplate dug tako što bi svaki građanin petnaest godina plaćao sto evra mesečno. Dug koji je stvoren zahvalјujući korumpiranoj politici. Dug koji je sve sem narodni. Predsednik je rešio da raspiše referendum, uprkos pritiscima MMF-a da se dug otplati na taj način. Ah, da ne zaboravim čuveni interesni procenat od 5,5. Devedeset tri odsto građana je izglasalo da odbija da otplaćuje tuđe dugove. MMF je istog trenutka zamrznuo sve pozajmice. Nema više Islanda na vestima. Bankrotirali lјudi, pa šta je tu zanimlјivo?
Kad ono međutim… Stvari na Islandu su tek krenule da se menjaju. Digli se lјudi i ne daju na sebe. Vlada je pokrenula istragu u kojoj su učestvovali svi građani, kako bi oni koji su bili deo prevare odgovarali za svoje postupke. Bivši predsednik, razni mafijaši i bankari, svi oni koji su imali bilo kakve veze sa krahom zemlјe su završili na poternici. Gde i pripadaju. A kako bi sprečili da se takvo nešto ponovo desi, pazite sada ovo, sastavili su novi Ustav. Ko to? Pa NAROD! Odabrali su pojedince koje je narod predlagao, koji nisu ni u jednoj partiji i koji nisu ukalјali svoj obraz da sklope ovaj dokument. Šta mislite, gde su ga sklapali? U skupštini? Ne, dragi moji. Na internetu. Svi koji su bili zainteresovani mogli su da prate sastanke i svojim komentarima i sugestijama učestvuju u formiranju ustava. Nema tajni ni laži i sve crno na belo. Ovo poslednje ipak zavisi od samog sajta, ali znate na šta se misli.
Već vidim u svojoj glavi prenos skupštine na RTS2 kao najgledaniji program u udarnom terminu. Glasanje preko poruka, besplatnih, ili preko interneta. Bez reklama, jer su svi tajkuni koji drže medije pobegli glavom bez obzira. A oni koji su se reklamirali razmišlјaju o tome. Stvara se novi ustav, a zatvori puni. S tim što nema onih koji nisu moglu da otplate bizerno veliki račun za struju. Pravi lopovi su prvi put iza rešetaka. Banke proterane ili sa stegnutim kaišem. Svi nezaposleni, a ima nas, u izgradnju. Pa sve ispočetka. Hvala Bogu, dugove smo isplatili iz džepova onih koji su ga i napravili, pa nam je i MMF okrenuo leđa, a o GMO-u iliti Monsantu i da ne govorim. Pa oni su prvi vilama selјaka proterani iz zemlјe. Nema nas više ni na svetskim vestima, ali nam to ni malo ne smeta. Neka se oni drže njihove utopije, a mi ćemo svoje, pa da vidimo ko je tvrdoglaviji.
Zvuči nestvarno, ali je krajnje realno. Ima nade i za nas Srbe, samo se trebamo složiti i istrajati. Nemoj se prodati Srbijo. Ustani Srbijo. Podigni glavu. Pogledaj se na šta ličiš. Najgledaniji programi su patetične serije i nerealne emisije. Devojčice od po desetak godina se šetaju skoro gole jer prate svetske trendove. Osnovci se lupaju u venu. Srednjoškolci su besni kao risevi. Roditelјi nemaju vremena ni zašta jer se trude da sačuvaju i to malo posla što imaju. Nastavnici nisu nikakvi pedagozi, a da ne pričam koliko su nemoćni da bilo šta promene. Direktori korumpirani i samoživi. Policajci isfrustrirani. Građani izmaltretirani i umorni. Političari laprdivi kao i uvek. Mafija u upravi. Vojska, koja vojska? Sve to posmatraju svetski profiteri i vrebaju priliku da nas porobe.
Kad smo kod robije, evo šta Vikipedija kaže o tome:
„Ropstvo je društveni ili pravni status pojedinca — roba, kome su oduzeta lјudska prava, i vlasništvo je druge osobe ili zajednice. Rob se postaje rođenjem, kupovinom ili zatočenjem. Robovi se drže protiv njihove volјe radi materijalne, finansijske, seksualne ili druge koristi. Istorijski gledano, robovi su najčešće korišćeni kao neplaćena radna snaga koja nema prava da odbije, napusti ili dobije nešto zauzvrat za takav rad. Ropstvo je bilo sastavni deo raznih kultura tokom istorije ali se poslednjih par stotina godina smatra neprihvatlјivim i nehumanim.“
Pa mi recite da se ne prepoznajete. Nije li to upravo ono što nas čeka? Nije li to upravo ono što je zadesilo Grke? Nije li to ono iz čega su Islanđani izašli kao pobednici?
Neka Rusi grade svoju vojnu silu, ako već ne mogu ili ne žele nama da pomognu. Dosta smo na njih gledali kao spasioce. Neka Ameri grade svoju trovačku silu, doćiće im glave. Na žalost, to već puca po Američkom narodu, koji se takođe budi iz medveđeg sna, ali ne dovolјnom brzinom.
Vreme je da mi, Srbi, počnemo graditi svoju svest i vratimo dostojanstvo narodu koji je prkosio najvećim silama ovoga sveta. Uvek smo bili tvrdoglavi, i skoro uvek nam se obilo o glavu. Hajde jednom da mućnemo tom istom tintarom i rešimo se ove propasti koristeći istu tu tvrdoglavost za dobrobit naroda. Ako to ne uradimo, onda ništa bolјe i ne zasužujemo. Ako ima ikoga, dovolјno hrabrog na vrhu države, da zaustavi ovu kočiju u kojoj sunovrato idemo ka provaliji neka istupi, neka probudi uspavani narod i neka krene u akciju „Očistimo Srbiju, ali ovog puta uspešno“. Recite nam, ima li ikoga spremnog da svoju kožnu fotelјu zameni čestitom stolicom? Put nije lak, ali srpski narod je jak kad se složi. Krajnje je vreme.
U Beogradu, 27. novembra 2012. godine
Izvor:vaseljenska.com
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
