Ostale vesti

Taj jedan dan

Ocena korisnika:

/ 0

Detalji: Objavljeno utorak, 05 mart 2013 11:10

Bliži se, bliži... Pa nije mala stvar, treba biti primećena toga dana. Bar tog.

Zato, ekspres dijeta, za pet dana, 15 kilograma manje, frizer je zakazan još u januaru, kozmetičar po pravilu ide tog ili dan ranije i nema promašaja.

Scenario se ne menja nikada....i ni zbog čega.

I ovaj 8. mart većina žena će proslaviti sa kolektivom u nekoj poznatoj kafani najbolje onoj, koja ima svoj “profil” na društvenim mrežama, pa da se svi dive. Pre toga, obavezna je fotografija pred sam izlazak iz kuće, najčešće prag dnevne sobe.

No, vratimo se scenariju. Ovo jeste Dan žena, ali se proslavlja sa muškarcima, i to tuđim uglavnom, šefovima, direktorima, kolegama.

Ovog, “značajnog” dana biće im dodeljene poklon čestitke za kupovinu u nekom butiku ili poznatoj parfimeriji sa kojom je taj isti kolektiv napravio najbolju “računicu”.

Ukoliko ste srećnica, pa je za vaše direktore ovaj dan “crveno slovo”, isti će vam biti neradan.

Biće tada na meniju ića i pića, ali i komplimenata, koje će “očajne” domaćice primati oberučke, što od žena što od muškaraca koji će usled visokog stepena alkoholisanosti, te večeri prosipati pažnju i poštovanje sve dok je pića u krvi.

A narednih dana sledi rezime događaja. Ko je bio najveseliji, ko najpijanjiji, koja firma se najviše “isprsila”, upoređivaće se vrednosti koverte.

Naravno, sve ovo upoređivaće te iste žene, čija je vrednost dobijenog poklona uglavnom proporcionalna poštovanju koje one imaju u svojim kolektivima.

U zavisnosti od toga do kakvih zaključaka dođu, biće ponosne ili ponižene, ne shvatajući da su same sebe potcenile prihvatajući ovaj cirkus od 8. marta.

I ceo taj trud oko garderobe šminke i frizure toga dana je, kako bi sa “stilom” primile karanfil ili u najboljem slučaju ružu, od nemaštovitih muškaraca kojima je u glavi jedino “daj da otaljam i ovo”.

Retke su one koje će tim istim cvetom ili jeftinim poklonom tresnuti “kavaljere”, koji na ovakav način samo vređaju inteligenciju svake “normalne” žene.

Većina će ih biti ponosna, bez obzira što to nije poklonjeno iz srca, pažnje i poštovanja, nego zato što “tako treba”.

Znamo da pažnji i poklonima iz srca ne trebaju povodi, naročito ne ovako glupi i besmisleni.

Jer kada je Klara Cetkin davne 1910. godine marširala sa svojim istomišljenicama to nije radila da bi žene danas dobijale cveće, nego iz sasvim drugih razloga, sa kojim većina današnjih žena još uvek nije upoznata.

Tačno je, tim “revolucionarnim” naporima moderno društvo jeste dobilo emancipovanu i samosvesnu ženu , ali tvrdim i samoj sebi dovoljnu.

Nažalost, današnja žena, položajem u društvu, porodici i na poslu, razapeta je u liku žene muškarače i feminiziranog muškarca.

Ipak, srećan 8.mart!