/ 0
Nekako u senci pregovora sa šiptarskim kriminalcima koji vode ka priznavanju nezavisnosti okupirane južne pokrajine Srbije i jalove borbe protiv korupcije koja služi za jeftine marketinške trikove i politički obračun (hajde čik idi kod lekara u Dom zdravlјa i nemoj da mu daš neki dinar), ekonomija je, nažalost opet ostavlјena na milost i nemilost jednoj istoj ekipi koja je već 12 godina uspešno urušava.
Bez ideje, bez kadrova i bez finansijskih sredstava koji bi pomogli posrnuloj srpskoj privredi da preživi, spašavanje države od bankrota ili bolјe reći njegovo odlaganje, vrši se na dva načina: novim zaduživanjem i uvođenjem harača sada već gladnim građanima Srbije, a sve to pod budnim nadzorom međunarodnih monetarnih institucija koje će kredite davati sve dok budemo imali šta da damo zauzvrat: zemlјu, prirodna bogatstva i jeftinu radnu snagu. A kad ne budemo više imali šta da založimo?
Razmišlјa li iko u vrhu vlasti o tome? Ili ga nije briga što su mu birači gladni?
Usvajanjem neoliberalnog koncepta srpska privreda je udarila u dno i to je svakom Srbinu jasno, osim političarima kako onim na vlasti, tako i onim u parlamentarnoj opoziciji.
A sve iz razloga što, čak i bez dana radnog staža, poput Čedomira Jovanovića, ogromna većina njih ima svoje dobro uhodane „šeme“ i kombinacije“ pomoću kojih sebi može da obezbedi ne samo tri obroka dnevno, već i luksuzne vile, skupe automobile, paprene satove, firmiranu garderobu, ekskluzivna letovanja, 500 eura za „kićenje“ muzike… i još pregršt privilegija na vrhu sa koga se ne vidi jad i beda onih blizu milion gladnih koji imaju po jedan obrok u narodnim kuhinjama ili onih oko 400.000 nesrećnika koji u očerupanoj privredi rade po 12 sati na dan ne bi li im sve to omogućili.
Preglomazan državni aparat, čiji je kvalitet usluga na daleko nižem nivou od njihovih cena, a nikome ne pada na pamet da se pozabavi upravo tim problemom. A i kako bi kad po državnim institucijama rade njihovi rođaci i prijatelјi, bez ikakvog obzira na kvalifikacije.
Dakle, zaduživanjem i raznoraznim porezima i nametima treba finansirati alave političare i preskupu, a neefikasnu i neefektivnu državnu administraciju.
Srbija je već ozbilјno prezadužena država, jer je već sada učešće spolјnog duga u BDP-u 85,6%, a učešće javnog duga 59,2%. I niko da odgovara za kršenje Zakona o javnom dugu, nasuprot, još se više zadužuju. Neverovatno! Sa druge strane, procenat nezaposlenosti se opasno približio neverovatnom broju 30! Skoro svaki treći radno sposoban građanin ne radi! Održavanjem jakog kursa dinara u odnosu na evro, uvoz cveta, domaća proizvodnja sve više propada. Dakle, ekonomska katastrofa!
Odakle ćemo onda mi vraćati te kredite, ako nam privreda i lјudi ne rade? Mislite da je nekoga briga za to? Jok.
Ministar ekonomije i finasija, Mlađan Dinkić, na početku svog imenovanja (u ovoj Vladi, čisto da ne zaboravimo da već 12 godina aktivno učestvuje u urušavanju srpske ekonomije) obećavao je ozbilјne reforme, sa sve podrškom Fiskalnog saveta, koji se opet nigde ne pojavlјuje. Umesto tih reformi, dobili smo ogromnu medijsku kampanju o ukudanju nekih budalastih nameta koje je trebalo da ih bude sramota i što postoje, a ne još da se hvale što su ih ukinuli, dok je istovremeno PDV povećan za 2%, a porez na dobit za 5%.
Sa druge strane, gas je već poskupeo, sprema se i povećanje cene električne energije što će lančano proizvesti i poskuplјenje osnovnih životnih namirnica, čije su cene već sada na istom ili većem nivou kao u zemlјama te Evropske unije kojoj tako očajnički želimo da se pridružimo. Samo plata nema, ili su mizerne.
Znači, lјudi ne rade, a cene i nameti divlјaju da bi se isplatili krediti koje oni troše kako im se hoće, uglavnom bez ikakve kontrole.
U moru harača, jedan posebno iritira, bar većinu lјudi koje poznajem. To je čuvena pretplata za RTS ili javni servis evropske Srbije ili možda Repriziramo Televizijske Serije!
Najnoviji predlog koji dolazi iz ministarstva za kulturu i informisanje i koji pokušati da se što pre usvoji, kako građani ne bi imali vremena da reaguju, je da se ta čuvena pretplata plaća uz porez za nekretnine.
Za negodovanje građana i neplaćenje televizijske pretplate ima više razloga, te je potpuno nebitno uz koji će se drugi harač naplaćivati.
Finansijski razlozi
Uzmimo za primer četvoročlanu porodicu u unutrašnjosti Srbije, roditelјi i dva deteta. Prosečna neto primanja, u idealnom slučaju da oba roditelјa rade je oko 60.000 dinara (a gde su svi oni lјudi koji žive na selu, i nemaju primanja ni 20.000 dinara, gde su oni silni nezaposleni po manjim naselјima?)
Sa druge strane, potrošačka korpa, prema trenutnim cenama hrane, pića, komunalnih i svih ostalih usluga, sada vredi minimum 62.000 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa preko 33.000 dinara.
Dakle, od dve plate ne može se finasirati ni potrošačka korpa, a gde je odeća i obuća, grejanje u sezoni, knjige za školu (još ako su deca dobri đaci, pa bi još i luksuz da studiraju), gde su troškovi za lečenje, venčanja ili sahrane? Ma, ne možeš više ni da umreš u Srbiji, nema para ni za to.
Al’ za pretplatu se snađi, za to mora da ima. Kako? Nemam pojma, valјda znaju oni što ponešto oplјačkaju do 15 hilјada, za to te valјda niko ne ganja, bar sam tako čula da može…
Moralni razlozi
Ako ne spadaš u te ugrožene kategorije od oko skoro milion gladnih, ili bar 4,5 miliona onih koji jedva krpe kraj sa krajem, onda bar moraš imati moralne razloge koji i stvaraju otpor ka plaćanju pretplate.
Ukoliko te politika ne zanima, onda ti se svakako smučilo repriziranje svih mogućih i nemogućih serija snimlјenih od 1945 pa do danas.
Kvalitetan kulturno – umetički i obrazovni program nazire se samo u tragovima, nema edukativnih emisija za decu, a ono malo dokumentarnih programa emituje se isklјučivo u nepopularnim terminima (rano ujutru ili kasno uveče).
Istini za volјu, nema ni serija ni rijaliti programa koji služe za zagluplјivanje i otuplјivanje nacije, a poklanja se solidna pažnja sportskom programu, pa imamo mogućnosti da bar pratimo reprezentacije Srbije u najvećem broju sportova.
Ali ukoliko te politika zanima, e tu je tek katastrofa. Sve dok ne budem mogla da gledam npr. „Težinu lanaca“ Borisa Malagurskog ili „Srebrenica – izdani grad“ norveškog režisera Ole Fliuma, za mene će RTS biti podjednako okupirana televizija kao i sve ostale kojima se ne znaju izvori finansiranja, odnosno za koje se kriju podaci o pravoj vlasničkoj strukturi.
Dalјe, bez želјe da ikoga pojedinačno uvredim, ali voditelјski kadar u političkim emisijama je sve, samo ne srpski nastrojen. Jedan deo polupismenih voditelјa (ki), koji(e) često ne shvataju da treba da vode, a ne da učestvuju u raspravama, ne postoje emisije u kojima se može čuti kritičko mišlјenje i suprotna strana od onih koji su trenutno na vlasti, mizerna je zastuplјenost političkih i društvenih opcija koje imaju suprotan stav od proevropskih fanatika, pa nam sve to daje za pravo da pomislimo da je RTS javni servis političkih partija na vlasti, a ne građana Srbije. Jer, imamo li mi prava da znamo sve ili samo ono što vlastodršcima odgovara?
I na kraju, u moralno iritiranje ubrojila bih i bezbroj blokova reklama, gde je RTS u ozbilјnoj konkurenciji sa komercijalnim televizijama, znate ono kad zaboravite šta ste počeli da gledate, jer propagandni program nikako da se završi.
Pri tom, uopšte nije jasno, obzirom na ogromne cene zakupa reklamnog prostora, kako druge televizije funkcionišu bez pretplate, a RTS to ne može?
Da li njihovi vlasnici, ko god da su, doniraju novac da bi te televizije opstale (što svakako nije ekonomski isplativo, pa se onda postavlјa pitanje nekog drugog interesa zbog koga bi to radili) ili RTS ima znatno veće troškove nego druge televizije? Zašto su ti troškovi veći? I zašto RTS preprodaje reklamni zakup agencijama umesto direktnim korisnicima?
Mnogo pitanja, nigde odgovora. A kad mi tražiš novac, ja hoću zadovolјavajuću uslugu za to što plaćam, je li tako?
Pravni i tehnički razlozi
Ne znam koji je tačan broj građana koji već plaćaju kablovsku televiziju, ali mi nikako nije jasno kako jednu istu uslugu možeš da plaćaš dva puta? Zar ne bi trebalo da postoje ugovori između RTS-a i kablovskih operatera, pa da ti isti kablovski operateri plaćaju RTS-u određen iznos od pretplate građana na njihove usluge?
I šta je sa onim građanima koji iz već navedenih razloga ne žele da gledaju RTS? Da li je normalno naplatiti uslugu koju neko ne želi? Ili je sve normalno kad imaš silu u rukama?
Da li RTS ima tehničkih mogućnosti da onemogući pristup svojim frekvencijama za sve one koji ih ne žele? Ako nema, zašto nema? Ako ima, zašto ne iskoristi to pravo?
I da li ovakvim nasilnim otimanjem ugrožavaju lični izbor i slobodu koji su Ustavom Srbije zagarantovani?
Ovo su pitanja za pravne i tehničke stručnjake, kako bi već jednom rešili tu agoniju finansiranja još jednog državnog sistema, koji funkcioniše kao bunar bez dna, gde niko ne kontroliše tokove novca, a ponajmanje oni od kojih se zahteva da taj isti novac ulažu.
U svakom slučaju, oni će nam oteti, ovako ili onako, kroz pretplatu ili iz budžeta ili iz nekog novog kredita. Sve u svemu, mi plaćamo i grcamo u nemaštini, oni otimaju ne koliko vrede njihove usluge, nego koliko im treba, a očigledno im treba mnogo!
A kad se usnuli srpski narod bude probudio, valјda će shvatiti da je od „Bolјeg života“ za njega ostala samo repriza!
A ti ćuti i trpi, Srbine!
izvor:vaseljenska.com, autor:J.Brkić
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
