/ 0
Korito isto, samo se svinje menjaju. Korito sve praznije a svinja je sve više. Nagrnule oko korita, i lapću. Jer, dok lapću njima je lepo a neke druge svinje kviče oko korita i nadaju se da će i one nekad da lapću.
Njihov jedini motiv je da se nekako dohvate korita, i da lapću. E, sad, kad stigne nova generacija svinja one se prvo dogovaraju koja će koliko da lapće. Kad zauzmu korito i počnu da lapću, svinje se guraju jer svaka bi da ima bolju poziciju za lapćanje. Ako neka posumnja da one druge više lapću, takva svinja pozove one koje kviče oko korita, pa zajedno osvoje korito, i lapću.
Dok lapću, svinje to rade neumereno i sve više i više, pa je korito sve praznije. Međutim, to svinje ne zanima mnogo, jer, svinja je svinja, samo bi da lapće. A svinje su svuda iste. Bilo da su velike, koje imaju veliko korito, ili male, koje lapću iz manjeg. Sve lapću!
Oni što pune korito, nemaju ništa protiv da njihove svinje po malo lapću,. Međutim, svinje se osile pa hoće da polapću sve, a kad se korito isprazni one ga grizu, ali se ne odmiču od njega, da bi bile tu do polapću ako nešto stigne. Više ne može da se navaša svinjama, pa je i nezadovoljstvo sve veće. Svinje misle da su najbolje i da ne treba da se nabave neke druge, mlađe. One hoće da lapću večno.
Ipak, oni što pune korito ponekad popizde zbog previše lapćanja, pa reše da promene svinje. One to osete pa počnu da kviče. Tad, kao da progovore i obećavaju da više neće mnogo da lapću. Kviče, cvile, samo da ostanu na koritu, da još malo lapću. Nazdravlje...
izvor:topličkevesti.com, (M.Đ)
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
