/ 1
Da je vlast najveća bolest zavisnosti, ne treba nam veći dokaz od političke scene u Srbiji. Niko ne postavlja pitanje gde je granica pristojnosti, dobrog ukusa i domaćeg vaspitanja kada je u pitanju zadovoljenje te bolesti savremenog društva.
Šta sve neće uraditi i reći političar da bi došao na vlast. A kada dođe na vlast, nikakva materijalna sredstva ne mogu zameniti osećaj moći upravljanja milionima ljudskih sudbina. Upravo taj osećaj, izdiže političara u sopstvenim očima, pa mu se se učini da je mnogo važan i Bogom dan da bude bolji od drugih. Time hrani svoju sujetu i svoju nesigurnost u sopstvene vrednosti kao živog bića.
Dok je na vlasti, svi ga slušaju, vole i dive se njegovoj lepoti, pameti i sposobnosti. Jer da nije tako, on ne bi bio tu gde jeste, zar ne? Zašto ga onda niko ne voli kad više nije na vlasti? Kud se dene onda taj lep, pametan i sposoban čovek? I čime onda hrani svoju sujetu?
Nažalost, već decenijama unazad, većina građana Republike Srbije bavi se politikom. Počelo je na slavama, nastavilo se po kafanama, a sada je ima ama baš svuda. Morali su ljudi, nametnuto im je. Bez politike ne bi mogli da nađu posao, bez posla ne mogu da jedu, leče se ili školuju svoju decu.
Tim ulaskom u politiku, zanemarili su svoja osnovna, poštena zanimanja koja su imali: seljaci, radnici, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari, inženjeri, umetnici, sportisti,… izvinjavam se svim ostalim poštenim zanimanjima koja nisam pomenula!
Zato sada uvozimo luk i mleko u prahu, zato privreda ne radi, pravni, ekonomski, zdravstveni i obrazovni sistemi propadaju, po izumima i inventivnosti smo na dnu svetske lestvice, filmove snimaju samo politički podobni reditelji a mi gledamo turske i indijske serije poslednje kategorije. Jedino su još sportisti naš ponos, mada i oni posustaju u grupnim sportovima, jer se u Srbiji ubija i guši svaki kolektivni duh.
Šta bi sada mislio Sveti Sava o nama, on koji se odrekao porodičnog nasleđa i titule, zarad želje da prosveti naš narod, da nas nauči i ukaže nam na pravi put, zarad želje da u amanet ostavi ono najvrednije što jedan čovek ima – dušu? Šta smo mi sa tim nasleđem uradili? I šta sad da mislimo o sebi samima? Dozvoljava li nam sujeta da se to zapitamo?
Nego, nije meni cilj da postavljam pitanja, već da ponudim odgovore i rešenja.
Imamo čist primer ispred očiju. Ako može Novak Đoković, kome ova država ništa nije pomogla kad mu je najviše trebalo, da voli i poštuje svoju zemlju, možemo i mi. Ni nama ništa nije pomogla, ali drugu nemamo.
Novak Đoković je upravo onakav kakav ceo srpski narod treba da bude. Samo svojim radom i zalaganjem njegove porodice, uspeo je da dostigne vrh u onome čime se bavi. Da li mu je bilo teško da dođe do vrha? Sigurno mnogo teže nego što možemo i da zamislimo. To samo on i njegova porodica znaju. Ali to je jedini put ako želite uspeh – mora naporno da se radi, mora puno toga da se žrtvuje i nikako ne sme da se odustane!
Ono što mene kod njega impresionira nije samo to što je najuspešniji na svetu u svom poslu. Pored toga, oduševljava njegova čelična volja da bude bolji od svih, takmičarski duh da pobedi i protivnika i postavljene granice, želja da bude najbolji u onome što radi i to najbolji na svetu!
A najviše me impresionira zrelost tako jednog mladog čoveka i svako odstustvo i najmanjih tragova sujete. To što je on, a zapravo ima najviše razloga da bude sujetan, ustvari jedan skroman mladi čovek koji odlično radi svoj posao, poštuje i voli svoju porodicu, a i svoju zemlju i svoj narod, to dokazuje njegovu veličinu. I zato se njemu, srbinu, ceo svet klanja. I ne smeta im što je srbin i što to uvek ponosno naglasi.
Dakle, ne bi njima ni mi smetali da smo broj 1 u svom poslu. Bez obzira što smo srbi.
I zato apelujem na sve naše građane da pođu Novakovim stopama. Da zaborave na sujetu, shvate da niko, ali niko nije Bogom dan da bi druge ugnjetavao radi ličnih interesa, da uče, rade i trude se da budu najbolji u svom poslu. A kad budute sigurni u sebe, svoja znanja, mogućnosti i rad, neće vam smetati što imate konkurenciju, jer će vam ona čini dobro – ne dozvoljava vam da se zapustite, već vas tera da budete još bolji!
I neće vas zaboraviti kad siđete sa vlasti i pričati loše o vama, već će na vašim temeljima neko drugi učiti!
Izvor:www.vaseljenska.com, J.Brkić
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
