/ 0
Političke stranke u Srbiji internet i dalje shvataju kao oglasnu tablu, ali obaveštenja na njoj niko ne želi da čita. Zato je ključ dvosmerna komunikacija.
U vreme kada je sadašnji američki predsednik Barak Obama 2008. godine na internetu dobijao predsedničke izbore i izdašne donacije, za srpske partije u upotrebnom smislu internet je bio manje-više špansko selo. Četiri godine kasnije, dok nas bombarduju propagandnim porukama sa svih strana, čini se da većina političara i stranaka i dalje ne razume kako to internet, i još važnije - politička kampanja na internetu treba da funkcioniše.
Izvesno buđenje nastupilo je kada je objavljen podatak da u Srbiji postoji gotovo tri miliona „Fejsbuk” naloga što, procenile su stranke, predstavlja veliki glasački potencijal. Međutim, internet nije polje u koje je moguće samo tek tako upasti i raditi isto ono što stranke inače rade na partijskim mitinzima – držati govore i davati obećanja, jer vas ljudi jednostavno neće slušati.
Tretiranje interneta i socijalnih mreža kao oglasne table, koje se setimo kada dođu izbori, nije najpametnije rešenje, naročito zato što društvene mreže poput „Fejsbuka” i „Tvitera” okupljaju i onaj kritički nastrojeni sloj mladih ljudi koji svako nadobudno i neuko korišćenje interneta po automatizmu dočekuje na nož.
Umesto toga dvosmerna komunikacija je jedini recept koji u onlajn kontekstu može proći, i to samo ako je vrlo vešto vođen. Dok će na mitingu političar izaći, pročitati govor pred masom i povući se u bekstejdž, na internetu će morati svakom potencijalnom glasaču da se obrati lično ili da bude spreman da odgovara na pitanja, često vrlo nezgodna. U suprotnom jedan klik će biti dovoljan da potencijalni glasač partiju jednostavno „izbriše” iz svog vidokruga.
Internet i biznis konsultant Miloje Sekulić ocenjuje za „Akter” da je osnovni problem kod stranaka na internetu to što se na internetu u predizborno vreme ponašaju kampanjski, a on to jednostavno ne trpi.
„Internet je prostor, istina virtuelni, pa u njemu treba biti prisutan da bi se ostvario neki efekat. Taj problem je najizraženiji kada su u pitanju društvene mreže, jer su one i najsličnije realnom svetu. Zamislite, na primer, da stranka četiri godine ne održi nijedan sastanak nekog lokalnog odbora, i onda mesec dana pred izbore polepi plakate po kraju koji taj odbor pokriva. Tako otprilike izgleda ponašanje stranaka pred ove izbore. Čast izuzecima“, kaže Sekulić.
On ipak dodaje da je dobro to što su stranke, sa izuzetkom PUPS-a, svesne da bi „trebalo nešto da se radi“ i onlajn. Taj impuls, zapaža naš sagovornik, dolazi mahom od mlađih članova u redovima stranaka koji su i u najvećem broju slučajeva angažovani da rade na onlajn delovima kampanja. Oni imaju dosta slobode za realizaciju svojih ideja, ali nažalost često ne raspolažu dovoljnim materijalnim sredstvima da ih realizuju, što je indikativno ukoliko se procenjuje stav stranaka prema onlajn komunikaciji.
„Internet je prostor, istina virtuelni, pa u njemu treba biti prisutan da bi se ostvario neki efekat. Taj problem je najizraženiji kada su u pitanju društvene mreže, jer su one i najsličnije realnom svetu. Zamislite, na primer, da stranka četiri godine ne održi nijedan sastanak nekog lokalnog odbora, i onda mesec dana pred izbore polepi plakate po kraju koji taj odbor pokriva. Tako vam otprilike izgleda ponašanje stranaka pred ove izbore. Čast izuzecima“, Miloje Sekulić
Iako stranke internet koriste ulavnom kao puki emiteri poruke naspram građana koji bi trebalo da budu primaoci, pozitivnih primera svakako ima. Nedavno je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović organizovao interaktivni video - intervju na „Fejsbuku“, drugi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je za korisnike te društvene mreže organizovao mogućnost da sa njim idu na ručak, dok je broj političara aktivnih na „Tviteru“ svakim danom sve veći. Među najaktivnijima su Gordana Čomić, Mlađan Dinkić i Oliver Dulić, a tu su i stranački nalozi među kojima je najaktivniji nalog Demokratske stranke.
Na pitanje koliko aktivizam na internetu može da pomogne ili odmogne u predizbornoj kampanji, Miloje Sekulić navodi da je moguć i jedan i drugi scenario.
„Devedesete su donele privid približavanja građana i naroda, ali se prisetite situacije u kojoj je juriš komandovan sa balkona, a narod je stajao ispod ispred vodenih topova. Na društvenim mrežama, a na ‘Tviteru’ posebno, političar je sam oči u oči sa narodom. Ukoliko je u pitanju naravno on, a ne neko iz njegovog tima, što se vrlo lako oseti. Kolika će ta podrška biti vrlo je diskutabilno, jer toliko u medijima pominjani ‘Tviter’ ne koristi više od jedan odsto biračkog tela“, kaže Sekulić.
Prema njegovim rečima, posle početne fascinacije ovim osećanjem direktnog kontakta sa biračima, koji je za posledicu imao više neprijatnih situacija po političare materijalizovanih u tekstovima tabloida, došlo je do opadanja “Obama je tako pobedio na izborima” entuzijazma i okretanja proverenim metodama. Ostali su, navodi Sekulić, aktivni oni kojima takav način direktne komunikacije jednostavno odgovara i nekoliko profesionalnih timova koji obavljaju svoj posao.
Koliko procenata građana može biti motivisano da glasa zahvaljujući predizbornoj kampanji na internetu, teško je reći. Činjenica je da društvene mreže koristi oko tri miliona građana, ali je isto tako činjenica i da većina njih internet koristi za zabavu, dakle za bekstvo od teških tema poput politike.
„Na ovim izborima prvi put pravo glasa imaju generacije rođene posle 1990. Oni ne ‘koriste internet’, on je njima sastavni deo života, i ako ste bili u kontaktu sa njima mogli ste da primetite da ne osećaju posebnu razliku kada su oflajn i onlajn. To je njihov način da budu u kontaktu sa svojom generacijom, da uče, upoznaju ljude, muvaju se, razmenjuju fore... i da budu politički angažovani“, primećuje Sekulić.
Oni koji malo više obitavaju na internetu znaju koliko politički aktivizam u virtuelnom okruženju može biti mač sa dve oštrice. Ruglu se vrlo lako može izvrgnuti gotovo svaki politički potez, naročito ako je očigledno da je sračunat na samopromociju ili promociju stranke.
Fotomontaže, demotivacioni posteri i vrcavi statusi, tvitovi i blogovi, umeju da postanu viralni i prošire se vebom poput požara. Lider URS-a Mlađan Dinkić nedavno se opekao na „Tviteru“ kada je njegova nespretna izjava protumačena kao pretnja jednoj korisnici te društvene mreže. Džabe je Dinkić pokušavao da izgladi situaciju pozivom na kolače, žestoka kritika usledila je najpre od strane „tviteraša“, a nedugo zatim priča je osvanula i u pojedinim dnevnim listovima.
„Svako neiskreno, licemerno, napadno, pa na kraju krajeva i dosadno komuniciranje lako se ismeje. Za to je potrebno nekoliko klikova mišem u već sada se sa sigurnošću može reći da je servis za pravljenje komičnih poruka i postera ‘Vukajlija’ definitivni pobednik ovih izbora, bar kada je njihov onlajn deo u pitanju. Iskreno mislim da vreme klasičnih partija i industrijskog bavljenja politikom prolazi i da ponovo dolazi vreme političkog iskonskog aktivizma, a to omogućava upravo razvoj komunikacionih tehnologija“, objašnjava Sekulić.
Dok će na mitingu političar izaći, pročitati govor pred masom i povući se u bekstejdž, na internetu će morati svakom potencijalnom glasaču da se obrati lično ili da bude spreman da odgovara na pitanja, često vrlo nezgodna. U suprotnom jedan klik će biti dovoljan da potencijalni glasač partiju jednostavno „izbriše” iz svog vidokruga
Kada je reč o negativnim kampanjama na vebu, naš sagovornik primećuje da one dobro prolaze ako su deo celokupne strategije komunikacije i odgovaraju partijama koje nastoje da osvoje vlast. To je jeftin, a može da bude i delotvoran način za prenošenje poruke ako se zadrži bar neka mera ukusa, što nažalost često nije slučaj. S druge strane, i pozitivne kampanje ako su izveštačene ili neprimerene biće za tili čas predmet parodije.
Ostaje da se vidi da li će stranke na internetu ostati aktivne na internetu i 7. maja ujutru. Ukoliko se to ne desi imaćemo jasnu potvrdu teze s početka teksta – da stranke u Srbiji ne poznaju suštinu interneta. S druge strane, oni koji nastave sa aktivnostima i u naredne četiri godine stvaraju veliki glasački kapital za naredne izbore, ali i za budućnost u kojoj će na biralištima odlučivati generacije koje će pre naučiti da koriste tastaturu nego olovku.
Izvor:akter.co.rs Autor:Nenad Milosavljević
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
