Ostale vesti

Država rasipa 40 milijardi dinara

Ocena korisnika:   / 0

Detalji

Objavljeno nedelja, 11 mart 2012 00:42

Da bi građani trebalo da štede kako bismo lakše prevazišli ekonomsku krizu više i nije vest, a ta sugestija tokom prethodnih nekoliko godina stizala je od predsednika, premijera, ministara, ekonomista... Mere štednje u državi, međutim, često su spominjane tek da budu spomenute i, sem nekoliko kozmetičkih „zatezanja kaiša", nije se mnogo odmaklo.

Tako smo videli da, recimo, Javno preduzeće „Putevi Srbije", samo dan pošto je premijer poručio javnom sektoru da uvede oštre mere štednje, za osmomartovske poklone izdvaja 3,5 miliona dinara. Takođe, nije tajna da se novac nekontrolisano odliva na preglomaznu i skupu diplomatiju, ogromne privilegije poslanika i odbornika, velike gubitaše među državnim preduzećima...

Stavka po stavka

Prema rečima ekonomiste Miodraga Zdravkovića, koji je za Press nedelje uradio detaljnu ekonomsku analizu o tome kako mogu da se smanje troškovi, država bi samo u ovoj godini mogla da uštedi skoro 40 milijardi dinara.
Glavne pozicije za uštedu bile bi manje plate za oko 10 milijardi dinara (što je smanjenje za samo tri odsto), kao i zadržavanje potrošnje na prošlogodišnjem nivou, što je još oko 10 milijardi dinara.
- Još i nominalno ista vrednost subvencija kao i prošle godine značila bi i uštedu od oko pet milijardi dinara - objašnjava Zdravković.
Kako on navodi, na strani prihoda moguće je da ušteda bude veća za oko 10 milijardi dinara, dok bi rashodi mogli da se smanje za 30 milijardi dinara, dakle, ukupno 40. Zdravković kaže da, ukoliko bi se iskontrolisali svi vidovi potrošnje, ušteda bi mogla da bude ogromna, a deficit bi bio ispod četiri odsto BDP-a i mnogo ispod ograničenja koje predlaže MMF.
- Polovina većih prihoda bila bi posledica mnogo većeg registrovanog profita u 2011. u odnosu na 2010. godinu, što potvrđuju podaci o naplati poreza na dobit preduzeća u januaru, koji su veći za 28 odsto. Ove godine se može očekivati i malo veća naplata poreza na dohodak građana - objašnjava Zdravković:
- Na strani rashoda moguće su uštede do 30 milijardi dinara, zaleđivanjem pojedinih vidova potrošnje i uštedom na platama. Uz veće prihode za 10 milijardi dinara, smanjenje deficita u javnoj potrošnji donelo bi ukupnu uštedu od 40 milijardi dinara.

Ovako bi mogla da izgleda štednja

Rashodi: Ušteda od 30 milijardi
1. 10 milijardi od uštede na platama (samo 3% smanjenja)
2. 10 milijardi zadržavanjem prošlogodišnje poštrošnje
3. 5 milijardi zadržavanjem iste nominalne vrednosti subvencija
4.5 milijardi za transfere, budžetske pozajmice, socijalnu pomoć, kapitalne izdatke...

Prihodi: Ušteda od 10 milijardi
1. 5 milijardi od većeg registrovanog poreza na dobit preduzeća
2. 5 milijardi od većeg poreza na dohodak građana

Ukupno: 40 milijardi

Zapošljavanje bez plana

Ogromne uštede mogle bi da se naprave otpuštanjima na svim mestima od republičkog do lokalnog nivoa gde god je prekršeno implicitno pravilo da nema povećanja broja zaposlenih.
- Mahom veliki gradovi su zapošljavali ljude, dok su opštine i siromašne sredine smanjivale broj zaposlenih. Umesto masovnog zapošljavanja u javnoj upravi i opštinama neposredno pred same izbore, kad bi se pošlo principom da ko god da je povećao broj zaposlenih mora i da ih otpusti, moglo bi se doći do velikih ušteda - kaže Zdravković
Podaci o uštedi odnose se na sve nivoe javne potrošnje - republičku, pokrajinsku, potrošnju gradova i opština, a uštede su moguće samo ako se svi pridržavaju istih pravila: subvencije i korišćenje roba i usluga da budu na istom nivou kao i prošle godine i da se poreski prihodi bolje naplaćuju.
- To zahteva čvrstu politiku, koju mora da sprovede ministar i nadležno ministarstvo - kaže Zdravković.

Predlog Pressa nedelje: Ako hoćete, ovako možete da uštedite veliki novac

Istraživački tim Pressa nedelje, sa sagovornicima iz redova ekonomista, poslodavaca, predstavnika stranih institucija i analitičara iz nekoliko oblasti, napravio je analizu na kojim bi sve stvarima moglo ozbiljno da se ušpara. Naravno, ako postoji volja.

1. predlog: Smanjiti broj agencija i troškove javnih preduzeća

Većina ekonomista se slaže da bi prvi korak uštede države trebalo da bude smanjenje broja državnih agencija, jer je sa više od 130 agencija Srbija apsolutni evropski rekorder. Ipak, nacrtom budžeta za 2012. nije planirano ukidanje nijedne od njih. U Uniji poslodavaca Srbije izračunali su da raznorazne agencije, kancelarije, direkcije i uprave državu godišnje koštaju više od 820 miliona evra. Na primer, dok Srbija ima Agenciju za energetiku, Agenciju za energetsku efikasnost, Agenciju za rudarstvo i Agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, u Nemačkoj sve te poslove objedinjuje samo jedna Agencija za energetiku i nuklearnu energiju. I da li je Srbiji zaista neophodna Agencija za pomorsku plovidbu, koja će se baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća, a mi nemamo ni more ni pomorsku flotu?
Neophodno je rezanje troškova koje prave javna preduzeća, kojih prema procenama ima više od 700, a otvaraju se i neka nova, iako većina posluje sa ogromnim gubicima, koji se mere milijardama dinara. Od ukupnog broja zaposlenih u zemlji čak 31 odsto radi u javnom sektoru, dok je u zemljama Evropske unije njihov udeo od 10 do 18 odsto.

2. predlog: Ukinuti privilegije i duple plate funkcionerima

Veliki broj državnih funkcionera u Skupštini Srbije, ali i u ministarstvima i diplomatiji, istovremeno prima penziju i funkcionersku platu u punom iznosu jer postoji „rupa" u zakonu. Srbija bi mogla da se ugleda na novu hrvatsku vladu, koja je smanjila privilegije državnim službenicima usvojivši odluku o uslovima korišćenja službenih automobila, mobilnih telefona, poslovnih kreditnih kartica,redovnih avionskih linija, sredstava za prezentaciju i načina odobravanja službenih putovanja.
Podaci agencije za borbu protiv korupcije govore da barem deset poslanika ima duple zarade, a njihova primanja viša su od predsedničke ili premijerske plate. Plata poslanika u srpskom parlamentu je 75.000 dinara plus paušal koji iznosi 40 odsto plate, tako da mesečna zarada iznosi oko 105.000 dinara. Većina njih „zaradi" i više, jer imaju pravo na troškove odvojenog života, ako su iz unutrašnjosti, plaćeni benzin, putarinu i karte ukoliko putuju vozom ili autobusom. Plaća im se i parking u javnoj garaži, ukoliko nema mesta kod Skupštine. Dnevnice su ukinute, kao i besplatno telefoniranje, tako da pravo na plaćeni telefon ima samo predsednik Skupštine. Međutim, nakon odlaska sa funkcije, poslanici imaju pravo da još šest meseci primaju platu, pod uslovom da nisu zaposleni na nekom drugom mestu. Treba li spominjati cene u Skupštinskom restoranu, koje su ispod svakog minimuma.

3. predlog: Preispitati troškove diplomatije

I pored toga što Srbija nema diplomatska predstavništva u svakoj zemlji, a neki srpski ambasadori obavljaju tu funkciju u više zemalja istovremeno, ima i onih čiji bi troškovi mogli debelo da se preispitaju. Srbija od prošle godine ima i 28 ekonomskih diplomata u isto toliko svetskih metropola, za koje je izdvojeno 98 miliona dinara. Kakvi su rezultati njihovog rada, još uvek nije poznato. I oni pored plata dobijaju i posebne nadoknade i brojne privilegije, između ostalog i posebne nadoknade za troškove obrazovanja dece, jer je tako odlučilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Tu nije ništa sporno, ali je pitanje da li je, kako se navodi u izveštaju DRI iz 2010, ovo ministarstvo moralo dati čak 707.000 dinara za predškolsko obrazovanje deteta jednog ekonomskog diplomate za samo godinu dana?
Veliki deo troškova naše diplomatije odlazi i na zakup rezidencija. I tu, takođe, ništa nije sporno, jer Srbija treba da ima adekvatna predstavništva, kakva dolikuju jednom ambasadoru, ali brojni su primeri nenamenskog trošenja. Tako je, na primer, otkriveno da je ambasador u Ukrajini sam živeo u luksuznom stanu od 165 kvadrata u centru Kijeva, koji su građani Srbije plaćali 38.400 evra godišnje. Najveći troškovi srpske diplomatije bili su za stan Zorice Tomić, ambasadorke Srbije pri Unesku, u centru Pariza, za koji je država mesečno plaćala čak 7.000 evra, što je 84.000 evra godišnje. O tome koliko državni aparat vodi računa o štednji govori i to da su građani Srbije za godinu dana platili oko 100.000 dolara za zakup diplomatske rezidencije u Tel Avivu, u kojoj za sve to vreme nije bilo ambasadora.

4. predlog: Smanjiti broj poslanika i ministarstava

Iako se rekonstrukcijom vlade i spajanjem pojedinih ministarstava Srbija približila zemljama EU i regiona po broju članova vlade, i dalje smo u grupi zemalja koje imaju preveliku vladu. Od Srbije, koja ima 18 ministarstava, više ih imaju samo Danska i Poljska, koja je i veća od Srbije i ima 38 miliona stanovnika. Pored članova vlade, tu su i njihovi pomoćnici i savetnici, čiji bi broj pod hitno trebalo preispitati. U poređenju s bivšom Jugoslavijom, gde je cela administracija SFRJ, sa šest republika i dvema pokrajinama, brojala 28.134 lica, danas državna uprava samo u Srbiji broji 29.834 zaposlena. Većina stručnjaka se slaže da bi srpski parlament trebalo prepoloviti, jer, prema nekim procenama, može da funkcioniše i sa 125 umesto sa sadašnjih 250 poslanika. Procene kažu da, ako bi se to desilo, na poslanicima bi uštedeli oko 300 miliona dinara. Iako je zvanično u Skupštini Srbije podneta inicijativa za smanjenje broja poslaničkih mesta na pola, taj predlog se nikada nije našao na dnevnom redu. I dok se u Srbiji samo priča o štednji, neke zemlje su upravo „sečom" u parlamentu uštedele u vreme ekonomske krize. U Rumuniji su umesto dvodomnog parlamenta, sa ukupno 485 poslanika, uveli sistem jednodomne skupštine sa 300 poslanika. I Austrijska vlada najavljuje smanjenje broja poslanika u parlamentu sa aktuelnih 183 na 165.

Ana Mitić, Izvor:pressonline.rs