Kako smo “slavno” nastavili da propadamo…

Ocena korisnika:   / 0

Proces demokratizacije je u prvi plan istakao Aristotelovu definiciju čoveka da je on “zoon politikon”, tj. politička životinja. Samo se ne zna da li je više politička ili životinja. Kao što je Njegoš rekao “Ćud je ženska smiješna rabota! Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah, da učini što joj srce žudi” tako će i naš “zoon politikon” stotinu promijeniti partija, samo da ostane na vlasti.

Ali demokratizacija nam je donela i to da se politikom može baviti ko god hoće. Na jednoj strani dolazi do potpune devalvacije fakultetskih diploma. Lakše je steći fakultetsku, čak i magistarsku diploma nego novu ličnu kartu sa čipom. U državi gde predsednik države svoju fakultetsku diplomu dobija tek nakon izbora na tu funkciju, sasvim je logično da premijer može da se bude i neko sa višom komercijalnom. U državi gde morate da priložite diplomu i kada se javljate na bilo koji oglas, čak i na određeno vreme, jedino vam ne treba nikakva diploma da biste bili odbornik, poslanik, predsednik ili potpredednik opštine ili njihov zamenik. Čak vam ne treba ni lekarsko uverenje da niste ned’o Bog… Možete biti direktor javnog preduzeća, a da nemate nikakvu fakultetsku diplomu. Ako baš neko zapne i to će da se sredi diploma će da se ekspresno dobije, priznaće vam sve ispite sa bilo kojih fakulteta, a javnim konkursom će da se reguliše da je potrebno radno iskustvo u struci od nedelju dana. Pa ti javni konkursi se prilagođavaju svakom pojedinačnom kandidatu. Ljudi nemojmo da se zavaravamo, pa 90 % odbornika u Srbiji ne zna da napiše LATINICOM VELIKO PISANO SLOVO G (o velikom pisanom latiničnim slovu H da i ne govorimo).

Ljudi su shvatili sve i ovi školovani i ovi ne školovani.

Za ove bez škole je sve kristalno jasno, jedino bavljenjem politikom oni mogu da dodju do posla, svi mi znamo odbornike koji su svojim preletanjima zaposlili i sebe i decu i ko zna koga: “Ako mi ne zaposliš dete, neću da glasam. I tačka.” Njihov osnovni moto je ako je mogao ta itaj po imenu i prezimenu _______________________ (a njihov spisak je bogami poduži) da bude _____________ (u praznino polje upisati funkciju: predsednik opštine, predsednik izvršnog odbora, predsednik skupštine, potpredsednik opštine, direktor javnog preduzeća) bez ikakve škole i prethodnog iskustva – PA ŠTO NE BIH MOGAO I JA. Kakvi su sve likovi bili na raznoraznim funkcijama u ovoj jadnoj Srbiji. Onda su svi shvatili da svi mogu da budu sve. Samo je potrebno da budu partijski poslušnici, da se ližu sa onima sa kojima se, da ima zdravog razuma, ne bi ni vozili u istom vozu (a kamo li u istom automobilu).

Sve je jasno i za naše najbolje studente, za osvajače medjunarodnih olimpijada znanja. Čim dobiju diplomu, beže glavom bez obzira iz Srbije. Zašto? Pa još pitate? Zato jer neće da se bave politikom da bi došli do posla. Neće da čekaju na birou za nezaposlene godinama. Neće da gledaju kako se mamini i tatini sinovi, sa najbljaže rečeno spornim diplomama, preko reda i preko veze bez raspisanih konkursa zapošljavaju po državnim službama. Ako slučajno i dođu do posla, zato što neće da donose odluke mimo zdravog razuma a u korist partijskih drugova. Zato što neće da slušaju gore od sebe. Zato što ne mogu da žive u državi gde ti za sve treba ili mito ili veza. Zato… Hiljadu je zato, a samo je jedno zašto. Isterajmo politiku iz naših života.
I zato, ‘ajdemo svi. Da vidim ručice. “WE DON’T NEED NO EDUCATION”. Ne čujem vas iz zadnjih redova. Hajdemo svi kao jedan. “WE DON’T NEED NO EDUCATION”.

E zato smo i došli do zida. Zato nam nesposobnjakovići vršljaju, a sposobni i školovani odlaze. Iz sela u varoši, iz varošica u gradove, iz gradova u Beograd, a iz njega u inostranstvo. Ko izadje poslednji neka ugasi svetlo.

Dokle bre vise???

(Kraj… hmm, da li je?)

Izvor:novostitop.com