Malinare iz zapadne Srbije država nije zaštitila od grada, pa sada zbog najave novih vremenskih nepogoda opsedaju osiguravajuće kuće.
Procenat osiguranih gazdinstava sa osam skočio je čak na 30 odsto. Do ovakve navale je došlo zato što još uvek traje kampanja berbe, pa je moguće osigurati gazdinstva.
Uništeni zasadi: Malinjak posle nevremena
Međutim, malinari sada u osiguravajuće kuće vode i advokate, kako bi proverili ugovore koji im se nude, jer postoje indicije da su neki osiguravači zloupotrebili neukost seljaka i osiguravali su samo rod, a ne i stabljike, pa štetu vlasnici malinjaka neće moći da naplate.
To potvrđuje i Milan Radojičić, potpredsednik Udruženja malinara „Vilamet”.
- Osiguran sam kod „Dunav osiguranja” i meni je rečeno da se radi o tipskom ugovoru, pa iako piše da je osiguran rod, šteta će mi biti nadoknađena. Kod drugih kuća to još nije raščišćeno, pa neki malinari koji su osigurani kod „Đeneralija” kažu da ako nisu imali i dodatnu stavku - stabljika - neće im se nadoknaditi šteta. Ne znam kako će se to razrešiti, ali poslednja dva dana prava je opsada osiguravajućih kuća jer još traje berba. Pošto se najavljuju nepogode, redovi su veliki - kaže Radojčić.
On dodaje da su malinari pretpeli višemilionske štete.
- Nema raketa, ne zna se ko je za šta odgovoran, pa je odbrana od grada ni na nebu ni na zemlji. Zato i ne čudi što u takvim uslovima osiguravajuće kuće podmeću i ugovore kojima sada neće moći da se naplati šteta - tvrdi Radojičić.
Osiguravajuće kuće međutim odbacuju odgovornost.
- Malinar bira. Standardno pokriće se kod voćnjaka odnosi na rod, odnosno plod, a kod mladih voćnjaka i vinograda pre stupanja u rod na stablo, odnosno čokot. Većina poljoprivrednih proizvođača se opredeljuje za osiguranje roda, dok se za dodatno osiguranje stabala opredeljuju oni koji imaju mlade zasade, do stupanja u rod, jer su mladice osetljivije. Isplatićemo štetu od 100 miliona dinara - kažu u „Đeneraliju”.
Slikovito: Količina grada bila je zastrašujuća
U „Dunavu” ne znaju koliku će štetu isplatiti.
„Trenutno je malina u fazi cvetanja. Pred branje maline, ako se utvrdi procenat oštećenja, imaju pravo na nadoknadu štete. Kod totalnih šteta isplaćuje se vrednost proizvoda umanjena za vrednost neizvršenih radova, branje i slično“, objašnjavaju u „Dunavu”.
Ministarstvo poljoprivrede regresira premiju osiguranja poljoprivrednicima, 40 odsto plaćene premije, najviše do 20 hektara. Planirana sredstva za to u 2015. godini su 400 miliona dinara.
A protivgradne mreže?
Stručnjaci tvrde da je ovakav stav države neprimeren.
- U svetu se primenjuju protivgradne mreže, za koje države daju regres. Bolje je imati jedan hektar pod mrežama nego 15 hektara bez njih. Njihova cena je visoka i kreće od 9.000 do 18.000 evra po hektaru i bez pomoći države ona se ne može kupiti. U Srbiji je potrebno izdvojiti sedam puta manje sredstava za projekte kojima bi se sprečile katastrofe u odnosu na sredstva uložena za njihovu sanaciju - kaže agronom Milovan Janković.
izvor:blic.rs
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |