/ 0
I pored dobijene izvozne dozvole fale nova tržišta jer viška ove robe će biti i ove godine. Ne treba izostaviti ni činjenicu da smo poslednjih godina izgubili prilično partnera u tom poslu. Najveći konkurenti, Rumunija i Bugarska, samim ulaskom u EU oduzeli su deo kolača koji je pripadao Srbiji. Ipak, rani krompir je po odličnoj ceni prešao granicu. Razgovarali smo sa gospodinom Ratkom Vukićevićem iz Plodova Srbije.
-Rani krompir je dosta otišao u Rusiju, dosta toga je uzela industrija i on nije ostao da pritiska tržište u jesen, što je dobro. Slična situiacia je i u Evropi, skladišta industrijskog krompira su prazna i industrija je odmah krenula da uzima krompir.
Naš problem nije cena gotovog proizvoda već inputi proizvodnje. Inostrane semenske kuće već godinama haraju srpskim tržištem, često sa lošim ishodom za krompiraše jer uvežene roba ne mora uvek biti i kvalitetna. Sve je zapravo posledica uništavanja domaće nauke i srpskog krompira koje je selekcionisan u institutu Guča. Razgovarali smo sa profesorom Dragom Miloševićem.
- Mi smo prinuđeni da kupujemo inostrane proizvode i plaćamo ih koliko ih oni cene, a obzirom da nemamo domaće institucije koje se bave ovom problematikom mi moramo da plaćamo i inostranu pamet.
Najveća proizvodnja krompira organizuje se u moravičkom i zlatiborskom okrugu gde se proizvede četvrtina ukupnih količina u Srbiji. Problem je i što se 90% krompira izvozi kao sirov ali Srbija zato uvozi ogromne količine prerađevina od krompira. Ponovo kupljene čipsara u čačku će dati novu nadu proizvođačima krompira.
- Zahvaljujući pokretanju proizvodnje u toj fabrici proizvodnja krompira će se u ovom kraju znatno povećati. Proizvodnja će se zasnivati na nekim specifičnim sortama.
Prinosi su dobri, neke sorte su dale i do 70 tona po hektaru. Struka je zadovoljna kvalitetom, ali su zato poljoprivrednici zabrinuti zbog cena jesenjeg krompira. Poznavaoci prilika tvrde da će i pored manjih površina rod premašiti prošlogodišnjih 600.000 tona krtole, što znači da će biti i za domaće i za strano tržište. U suštini, samo neka ima jer je veća beda prazan trap i zavisnost od drugih.
izvor:znanjenapoklon.rs
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
