/ 0
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se invalidima omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravan status u društvenom životu.
/ 1
Nikola Kojo sa grupom prijatelja i kolega pravi svojevrsnu komunu u Sopotu. Naselje će početi da grade u martu i sve će zabeležiti kamerama. Ideja je da ovaj dokumentarni film pokaže lepotu življenja van gradske gužve i buke.
- Oko ove ideje okupili su se ljudi različitih struktura i zanimanja. Zajedničko nam je to što smo shvatili da se život u gradu svodi na sedenje u kolima i sedenje ispred televizora. Rešili smo da se okupimo i napravimo jednu vrstu komune. Ovakvim samoodrživim naseljem dokazaćemo da je mnogo jeftinije i bolje živeti u prirodi, van grada. Na svom primeru želimo da pokažemo mladim ljudima da nije neophodno da ulaze u kredite za stan od po 100.000, 150.000 evra jer mogu za 10.000 do 15.000 evra da nabave montažnu kuću - priča Kojo.
Opširnije: Nikola Kojo pravi svojevrsnu komunu u Sopotu: Sklanjam se od sveg ovog ludila
/ 0
Pritvorska jedinica u Ševeningenu sada je etnički očišćena. U njoj su sada samo Srbi. Ovo kaže advokat Toma Fila, koji u Tribunalu brani bivšeg potpredsednika SRJ Nikolu Šainovića. Na pitanje kako komentariše poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Fila kaže:
„Slažem se. Svi Srbi treba da izađu iz zatvora. Ali šta znači kad neko kaže da treba da prekinemo sve odnose sa Haškim tribunalom, kad su nam svi lјudi u zatvoru?
/ 0
Dobri ljudi pomozite da u vreme kad sam dočekala da prođu i crveni i žuti, postavljam pitanje kako da POZELENIM?
Ne znam da li su i drugi, ali ja sam u velikoj dilemi i u još većem problemu! Poznato je da od nepismenih i polupismenih birokrata ne može da se živi. Danas oni znaju sve, pa i da tumače pravo i zakon! Ja to ne znam, jer ne znam, i ne mogu u to da se upuštam.
/ 1
Добар Вам дан. Ја сам Српкиња из једног предивног села, у једном предивном крају, у једној предивној земљи. Некада је то био прелеп зелени простор препун раскалашне природе, а сада је претежно жут – због суше, HAARP-а или чега већ. А сада као и већина младе Србије, живим у престоници. Искористићу овом приликом ону познату: Родила сам се у Југославији, живим у Србији, а умрећу у Београдском пашалуку.
Разлог зашто Вам се обраћам је… састављен из више њих.
|
INFO SERVIS |
INFO CENTAR |
BRUSJANI NA VEZI |
O BRUSU |
