"Kopaonički vuk" među koševima - Mateja Simić

Ocena korisnika:   / 7

Posle uspeha naše košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Španiji prisetili smo se bliske košarkaške istorije Brusa. Brus je doskora imao perspektivnu košarkašku ekipu. Par puta smo gledali njihove utakmice i bili prijatno iznenađeni da i u ovom sportu, koji nije toliko afirmisan u Brusu, imamo prave talente koji bi mogli doseći sam vrh košarke. Tada je jedan od najmlađih košarkaša u timu bio Mateja Simić koji danas, u SAD na Floridi, upornim treninzima i krupnim koracima kreće ka samom vrhu.

Kako nije imao uslova za treniranje i napredovanje u Brusu Mateja je svoju karijeru nastavio, kraći period u Slogi iz Kraljeva a potom je igrao u Napretku iz Kruševca. Sada je već u Americi, gde se priprema za koledž i trenira košarku.
Uspeli smo da uspostavimo kontakt sa Matejom, da ga pitamo o uspehu košarkaša Srbije i njegovoj karijeri:

Završeno je Svetsko prvenstvo u košarci. Vaš utisak?
"Prvo, hvala Vam što ste se setili mene. Prija to. Što se tiče naših košarkaša odigrali su fenomenalno. Normalno je da sam odgledao sve utakmice sa svojim drugarima. Pobedu u polufinalu protiv Francuske proslavili smo i na Floridi. Šta reći svi smo gledali sa ponosom i uživali. Srebro sija kao zlato."

U par rečenica Vaša dosadašnja košarkaška karijera:
"Što se tiče moje dosadašnje karijere... Počela je u Brusu. Svoje prve košarkaške korake napravio sam u timu KK "Kopaonik" poznatiji kao "Vukovi" iz Brusa kod trenera Nenada Milenkovića Mačka. Pozdrav treneru i mojim drugarima, mojim vukovima :))
Posle toga, kad je klub počeo da se raspada, zbog nepoštovanja sportskog saveza prema našem kosarkaškom klubu, ja sam imao kratku epizodu u Slogi iz Kraljeva a potom u Napretku iz Kruševca gde sam već počeo da pružam dobre partije koje su me gurnule ovde na Floridu, u USA, gde sam došao uz pomoć mojih roditelja, seste, najviše tetke a i agencije Pro Futuro.
Ovde sam na pripremnoj školi za koledže i ambicija mi je da jednog dana zaigram šutera u nekom velikom klubu.
Uprkos svemu što me je sputavlo sve ove godine i uprkos ljudima koji nikada nisu verovali u košarkaški talenat koja deca u Brusu itekako imaju imam ogromnu volju i još veću želju da uspem.
Ovde imam treninge dva puta po 3 do 4 sata dnevno i svakog dana van tih 6 do 8 sati radim individualno po 3 do 4 sata na svojoj snazi i šutu. Treninzi su previše naporni ali mi nije bio problem da se naviknem jer sam uvek radio na svojoj spremi.
Eto to je to za sada. Ako bude nekih novosti javiću vam.

Neka poruka za kraj ovog razgovora:
Kao što sam rekao na početku razgovora hvala Vam što ste se setili i kontaktirali me. Želim da iskoristim priliku i još jednom pozdravim svoje vukove i trenera kao i sve drugare sa i oko košarkaških terena. Pozdrav Brus, čujemo se i vidimo se."

Želimo Mateji Simiću da ostvari svoje želje, da zaigra kao šuter u nekom velikom klubu, ali i u timu košarkaške reprezentacije.

A ovako je sve počelo...

KK "Kopaonik" Brus - "Vukovi":

Istorija...

N.Miljković