Brusjanin Miki Marković pokazao da "Nije teško biti čovek"

Ocena korisnika:

/ 0

Pre par dana privukao nam je pažnju tekst u Sportskom žurnalu „Čast pre svega“ koji je napisao naš sugrađanin, poznati novinar, Goran Minić. Tekst govori o mladom čoveku iz Brusa Miodragu Markoviću Mikiju koji se, posle tri godine neigranja za klub FK Kopaonik, na poziv uprave odazvao i branio na utakmici u Jagodini i pokazao da je pravi sportista i da nije teško biti čovek.

Pozvali smo Mikija i dogovorili razgovor u nadi da ćemo osim ovog događaja saznati još zanimljivih stvari o njemu.
Pojavio se Miki, pravi sportista atletske građe i ponosnog držanja. Formalno upoznavanje i razgovor je krenuo.

Svaka čast Miki na ovom potezu pokazao si da u Brusu ima pravih ljudi i to među omladinom što daje nadu za budućnost ove varoši i Srbije.
„Ovo što sam uradio za mene je obična stvar i nešto najnormalnije. Ispalo je da je biti čovek, u ovom vremenu, događaj. Ja i moj mlađi brat Saša Marković (inače fudbaler FK „Partizan“ -prim. autora) smo pre svega vaspitani da budemo ljudi i puno hvala našim roditeljima.
Jeste pozvali su me iz uprave FK „Kopaonika i rekli da im je za utakmicu u Jagodini potreban golman jer prvi golman kluba mora da napravi pauzu zbog parnih žutih kartona a rezervni neće da igra jer klub ima neizmirene obaveze prema njemu. Nisam verovao da me zovu i bio sam prijatno iznenađen tim pozivom jer ja sam standardno branio za FK Kopaonik od 2008 do 2010 a od 2011 sam na klupi i više nikada nisam pozvan do ovog trenutka.
Rekli su mi da razmislim jer iako ne budem mogao da branim niko se neće ljutiti. Nisam razmišljao niti se dvoumio iako sam od strane nekih ljudi iz kluba neopravdano odstranjen ali srce voli Kopaonik. Pristao sam."

Kako je bilo na toj utakmici?
“Kako? Želeo sam da igram, da branim i pomognem klubu. Nisam imao tremu iako nisam trenirao i branio od 2011. godine. Primili smo tri gola ali imao sam i dobrih odbrana. Nisam se osećao krivim za golove niti je ko pokušao da me okrivi. Evo ovaj vikend Kopaonik igra utakmicu sezone i mora pobediti kako bi ostao u ligi. Nadam se da će uspeti.

Imate li uzor u životu i sportu?
“Ne želim da neko shvati pogrešno ali najveći uzor mi je moj mlađi brat Saša Marković. Jeste da igra u Partizanu ali sam mnogo naučio od njega. I dalje učim."

Vaš sportski put - kada ste počeli da trenirate za Kopaonik?
“Kao i većini dečaka u Brusu želja mi je bila da igram fudbal i branim boje Kopaonika. Moj prvi trening je bio kad sam pošao u sedmi razred osnovne škole, negde 2000 godine. Prošao sam sve selekcije i kao što sam rekao bio sam standardni golman prvog tima Kopaonika od sezone 2008/09 do 2010/11. Možda je zanimljivo da sam na jednom treningu doživeo tešku povredu kada mi je slomljena nosna kost. Nisam mogao na operaciju sve dok nisam navršio 25. godinu života. Pre godinu ipo sam operisao nos i sada je sve OK. Mogu vam reći da sam, kada sada razmislim, dosta rizikovao ovim igranjem ali to tada nisam razmišljao jer volim Kopaonik.
Dok sam trenirao i igrao za Kopaonik upoznao sam puno drugara i stekao puno prijatelja sa kojima sam i dan danas u kontaktu. To su nezaboravni dani... dani treniranja, maštanja, druženja, putovanja… Nezaboravno i neponovljivo.”

Dok ste aktivno igrali i branili da li ste osvojili neku nagradu, priznanje, pehar?
“Osim fudbala volim i košarku, basket. Osvajao sam par turnira. Proglašen sam Sportistom opštine Brus 2009. godine. Ima tu još puno nagrada.”

Inače Miki Marković je završio Višu ugostiteljsku školu – smer hotelijerstvo, trenutno je nezaposlen i ako Vam treba pravi čovek u Vašem timu, hotelu ili firmi možete slobodno pozvati Mikija, nećete pogrešiti jer kako je Miki iskreno izjavio "Nije teško biti čovek“.