Brus: O kulturi i muzeju... tek da se zna!

Ocena korisnika:   / 4

Dobili smo pismo Mirjane Ivezić,  etnologa Zavičajnog  etnografskog muzeja u Brusu:

    "Zavičajni  etnografski muzej postoji i radi od 1990. godine, kada je otvoren za komunikaciju s javnošću, odnosno kada su, u to vreme, bili ispunjeni elementarni uslovi za smeštaj eksponata u stalnu muzejsku postavku, dobivši prostore u okviru tadašnjeg Doma kulture (kasnije, Kulturnog centra…), a danas Centra za kulturu Brus.
Dakle, do danas, muzejski prostor ostao je NEPROMENjEN, samo je ustanova u okviru koje opstaje, vremenom, menjala naziv i direktore. Veliki broj predmeta, u međuvremenu prikupljen, zahteva, naravno veće i adekvatnije prostore. Predmeti su neprilično uskladišteni, no,  i pored toga, svaki predmet se čuva, stručno obrađuje i izlaže javnosti (neki su i publikovani u stručnoj literaturi).

     Radili smo na tome da dobijemo primereniji prostor – zgradu – objekat, jer sadašnji odavno već ne zadovoljava  osnovne uslove, kao što je prostor.
Idealna muzejska varijanta bila bi smeštaj predmeta stalne postavke u PROSTORE U KOJIMA JE DANAS RTV BRUS I STRANKA „NOVE SRBIJE“ – tj.  BIVŠA PRIVATNA KUĆA PORODICE JELIČIĆ IZ BRUSA, KOJA PRIPADA Centru za kulturu Brus,
Ali, SO BRUS, kao osnivač naše ustanove, smatra da veću prednost imaju stranke zdravog razuma i neprevaziđene kvalitetom, lepotom i dužinom trajanja emisije naše cenjene lokalne televizije  (sve to zauzelo je celu zgradu), dok je KULTURA SMEŠTENA U PODRUMSKE DELOVE SPOMENUTOG OBJEKTA!
Pokušali smo i ZGRADU STARE - PRVE BOLNICE da dovedemo u upotrebljivo stanje, koje decenijama unazad propada (predstavljajući ruglo i sramotu toliko godina!) i namenski adaptiramo i pretvorimo u ZAVIČAJNI MUZEJ (sa galerijom, dovoljnim brojem prostorija, depoom, salom za gostujuće izložbe, ne samo etno, već i likovne, istorijske, arheološke..., sa optimalnim osvetljenjem  i temperaturom... itd.) i taman kada smo dobili sve saglasnosti republičkog nivoa, podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i obezbedili način da dobijemo novac za kompletno renoviranje i adaptaciju u muzejske svrhe – dotična zgrada je odjednom postala predmet interesovanja direktora i ostalih stručnih glava našeg malog mesta (gde li, samo, do sad behu?!) – tek, muzej ostade i bez te zgrade, a treća ne postoji.
IZGLEDA DA JE KULTURI SUĐENO DA IZ PODRUMA NE IZLAZI!?
Očigledno je da  gradski oci, predsednici, načelnici, direktori, pomoćnici, zamenici, veća, skupštine i drugi „organi i tela“, funkcije i funkcioneri blistavog uma - nemaju sluha za kulturu (a i mnogo toga drugog), te od tog posla NEĆE BITI NIŠTA bar u bližoj budućnosti.
     Tek toliko da se zna!

     Muzejske poslove  obavlja jedan diplomirani etnolog, a oni podrazumevaju prikupljanje predmeta, obradu, inventarisanje, izlaganje, pripremanje izložbi (tematskih i gostujućih), prikupljanje terenske građe iz socijalne i duhovne kulture (pored materijalne),  sređivanje dokumentacije, prezentaciju, kratka predavanja o životu i kulturi bruskog podneblja organizovanim grupnim posetama, pretežno školske dece… do publikovanja stručnih radova.
     Stalna muzejska postavka smeštena je zna-se-već-gde - u nekadašnje podrumske prostore privatne kuće, veoma lepe i arhitektonski i istorijski vredne zgrade, iz 1909. godine. Eksponati su tematski grupisani i raspoređeni u četiri prostorije (sa hodnikom-holom), od kojih je najveća i centralna, na oko 100m², čineći jednu celinu, odnosno predstavljajući život i kulturu stanovništva opštine Brus.
U centralnom delu predstavljena je kuća , sa otvorenim ognjištem i svim pripadajućim predmetima, kao što su kotao na verigama, naćve (mešajnik), grnčarski lonci, crepulje sa sačevima i drugi rekviziti, zatim, ostalo posuđe, pokućstvo, privreda, posebno preko predmeta vezanih za stočarstvo i bačiju, kao što su karlice, kupice, čabrovi, zastruzi, grudarice i dr.; narodna muška i ženska nošnja i tkačka radinost, sa razbojem, ćilimima i ostalim tkačkim tvorevinama, predstavljeni su u posebnoj prostoriji, kao i seoska soba iz 19. veka, sa drvenim krevetom, guberom, prekrivačima i prostirkama, ponjavama, kolevkom, kuferom sa rubom.
U stalnoj postavci su i četiri stolice-fotelje, iz vremena Obrenovića, pisaći sto i vitrina, iz istog perioda, a sve je pripadalo, već spomenutoj, porodici Jeličić. 
Pored predmeta od tekstila, eksponati su najvećim delom od pečene zemlje-keramike, drveta i u manjoj meri metala, i, uglavnom, potiču iz XIX  i početka XX veka.
     Posete su moguće svakog radnog dana od 11:00 do 14:00 časova (radno vreme etnologa je od 07:00 - 15:00 sati), a po potrebi i dogovoru, subotom, nedeljom ili u popodnevnim kasnijim časovima (kada su u pitanju organizovane turističke grupe)."

Tekst: Mirjana Ivezić-Gašić, etnolog