OKOLINA BRUSA, okom planinara ili okom rekreativca - PRAVAC DRENOVA -

Ocena korisnika:   / 3

Staza, sada i valjano markirana, Brus - Drenova, pruža mogućnost da se za relativno kratko vreme otrgnete od gradske gužve i uživate u miru i tišini kao da ste otišli negde mnogo dalje, da berete divlje plodove, kojih ove godine ima zaista mnogo, i pošto se dobro i oznojite, uverite se da je vredelo jer se osećate kao da ste uradili nešto korisno i čini vam se da možete još više.  

Staza vodi iz Žiljaka, oko 300 metara dalje od Osnovne škole,  nizbrdo od puta Brus - Kopaonik, do reke  Graševke, preko „Popovića“ mosta, pa onda stalno uzbrdo prvo do Džimijeve kolibe,

 
preko Drenovačke čuke, na 839 mnv, Velike čuke, 905 mnv, delom po šumi i hladovini, i dalje, po želji, sad stalno nizbrdo, do samog sela Drenova, i stazom koja se odvaja  od jedne  kuće u zaseoku Miljkovići, do drenovačkog Metođa, za koje do pre nekoliko godina nismo ni čuli. Od Velike čuke do Metođa ima još oko 1 km, pa pošto u povratku idete stalno uzbrdo to znači da ćete sa bar dva puta na ovoj stazi dobro oznojiti.  

Od Brusa do Metođa biće potrebno oko 2 sata hoda, nekom više nekom manje. Više je to od obične rekreacije, mi planinari mislimo da bi staza mogla biti zanimljiva i za planinare goste koje ćemo ove godine povodom „Pohoda preobraženja“ (16. 08. 2015., nedelja), provesti celom stazom ovako kako sam je opisao, i „spustiti“ u Brus od Miljkovića malo drukčijom stazom koja će uskoro biti takođe dovršena (markirana).  

Kada smo pre oko 5 godina čuli da se lokalno stanovništvo okuplja na svom Metođu takođe 3. jula, počeli smo i mi da ga posećujemo.

To je „Crkva“ koja se nalazi duboko u šumi gde je običaj da se zapali sveća, ostavi novčić na kamenu i pije hladna voda koja na više mesta curi između kamenja. Meštani su tu sebi napravili i klupe i sto kao za pravu “sofru”.
 
Čim stignemo do prvog od dva vrha, pogled puca na sve strane, na severu najinetersantniji je pogled prema Velikom Gradištu iznad V. Grabovnice, do kog vodi takođe markirana staza, i dalje prema Nerađi i Željinu.



Među fotografije koje sam izdvojio sa mojih brojnih šetnji ovom stazom uvrstio sam i one zimske jer se na njima konfiguracija terena bolje ističe.



Pod samim najvišim vrhom iznikla je divlja jabuka kroz čiju krošnju naziremo Brus.



Ima naravno i mnogo drugih samoniklih stabala i grmova čiji plodovi mogu da se koriste, a ove godine se posebno ističu divlje trešnje koje nikad nisu obilnije rodile.



Ako niste brali sveže, moći ćete kasnije da skupljate osušene, za čaj,  srećom ovde još uvek nemaju od čega da se isprljaju.  

Baveći se posebno gljivama, u okolini Brusa sam do sada sam identifikovao 149 vrsta gljiva, od toga samo prošle godine skoro polovinu od tog broja. Velika količina vlage je izmamila i vrste koje se retko viđaju, pa sam tako i ja u mogućnosti da korisnicima ovog sajta poklonim  po 2 fotografije 2 vrste gljiva koje se ističu po tome što su veoma retke kao i još po nečemu, a nađene se uz samu ovu stazu. Na fotografiji  
je gljiva Coprinus episcopalis, dakle iz grupe „gnojištarica“, koju sam samo jednom u životu video, 2013.



Izrasla u šupljini jedne bukve nije se pojavila prošle godine, a nikad više ni neće jer je bukva u međuvremenu posečena.  Mislim da je primerak koji sam ja našao lepši od onog na snimku u knjizi Branislava Uzelca „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“.
Na sledećoj fotografiji  je gljiva Amanita ovoidea, koju sam takođe samo jednom našao, i to sredinom oktobra prošle godine samo dan-dva pre prvog snega, na mestu sa kog se sa staze pruža pogled direktno na brusku banju.



Pomenuta gljiva je u Istri poznata kao „bela žrdana“ i tržišna je vrsta, ali ja nisam nikad pokušao, i nemam apetit, za takozvane „uslovno jestive“ vrste. U literaturi se navodi da je A. ovoidea tipična mediteranska vrsta i voli toplu klimu. Sa ovog se mesta sada jasno vidi i novi bazen u izgradnji i nema sumnje da joj  je blizina banje omogućila da na ovom mestu izraste; voda iz banje iz tuševa je stalno isparavala i pomalo menjala klimu okoline na bolje. Amanita ovoidea je i jedna od najlepših gljiva, ističe se i veličinom, ali ipak nemojte da je jedete ako je slučajno sretnete.  

Hodajući ovom stazom naići ćete i na mnogo drugih detalja, šta koga interesuje.
 
Ja sam često beležio neobično drveće i detalje u krošnjama i na granama, a ove godine i pojavu stradanja šume usled poslednjeg snega u martu i leda, pa i usled udara groma, kao nedavno jednog hrasta koji je tako iscepan da ga ne bi nikakav drvoseča bolje udesio.



I, na kraju, vratimo se na početak. Šta je Dragan Popović, “Džimi”, zamislio da stvori oko svoje kolibe samo on zna, ali sam zabeležio da je imao dosta pokušaja i da je stalno nešto novo izmišljao.

 
Ne smeta ni nama da se tu odmorimo i uživamo, odemo dalje ili se zadržimo, i ako tu ostanemo možda onda nešto i pokvarimo. 



Potrudimo se da ga ne ometamo i pomozimo da sačuva i za nas i za sebe mesto koje je na prvoj liniji razdvajanja naselja od okoline, i cilj rekreativca.

Planinar mora da ide dalje. 
    


14. 07. 2015.
Za „Brusonline“ – Novak Kovačević, Brus

Više fotografija OVDE(klik)