Sudimlja i D.Leviće - Sela koja nestaju? (video)

Ocena korisnika:   / 4

Masovan odlazak iz sela, za boljim životom, u veća mesta, gradove i inostranstvo, gašenje ognjišta nakon smrti roditelja, dovelo je do toga da potomci zaborave na selo, da pojedinci više nikad ne kroče na kućni prag i groblje predaka. Mnogo je kuća obuhvatio čičak i korov. Sela u sve su praznija i „starija“, mladi zauvek odlaze u gradove, a stari životare i čuvaju već oronula imanja.
U mnogim selima ne postoje uslovi dostojni za život čoveka, naročito mladih. Pristup zdravstvenoj zaštiti je vrlo loš. Pojava mobilnih telefona je pomogla, ali je internet još misaona imenica. Za većinu je televizija jedini „prozor u svet“ i jedina zabava za mlade.

U selu Donje Leviće najbrojnija je familija Vukojičića. Oni, praktično održavaju, za sada, školu u životu. Milovan Vukojičić koji sa suprugom živi od poljoprivrede ističe da je posao velik, a vajda mala. Ovde zemlja nije prve klase, ali gaji se krompir, pasulj, sade se bašte, neko ima i maline i kupine. Sve je manje krava i ovaca.  Većinu onoga što proizvedu na selu poljoprivrednici iskoriste da prehrane porodicu i podmire osnovne potrebe. Proširenje proizvodnje je gotovo nemoguće. Radi se da bi se preživelo.

Meštani ne žele da prognoziraju opstanak sela, ima onih koji smatraju da bi se uz pomoć države oživelo stočarstvo, a određen broj mladih ljudi bi se vratio, jer u gradovima nema posla i teško žive.

Nastavak tradicije i relativno sigurna zarada na porodičnom imanju najčešći su razlozi zbog kojih se mladi odlučuju da ostanu na selu ali je njihov broj nedovoljan. Kakva će biti slika srpskog sela u budućnosti? Ukoliko se nastavi aktuelan trend nedovoljnog rađanja i iseljavanja stanovništva, sve su prilike da u budućnosti mnogih sela uopšte neće biti.

Fotografije pogledajte OVDE(klik)

Najviše boli što naša sela imaju prirodne i ljudske resurse, a života nema. Kada bi država i opština podstakli povratak na selo možda bi se nešto promenilo.

T. Miljković